Krstarenje Dunavom – program i hotel

Jednog vikenda u avgustu sam se zaputila u obilazak istočne Srbije. U pitanju je bila jedna tura koji je organizovao jedan hotel u Kladovu, a traje tri cela dana. Putovanje sadrži krstarenje brodom, polupansion i smeštaj u hotelu, kao i povratak autobusom. Pored toga, uključuje organizovane izlete drugog i trećeg dana.

Ovog leta izbor je pao na Dunav i krstarenje od Beograda do Kladova. Fantastično iskustvo!

Prvi dan – krstarenje Dunavom

Avantura počinje u toku letnje sezone svaki petak ujutru. Tada iz pristaništa brod kreće putem Dunava iz Beograda za Kladovo. Vožnja traje devet i po sati. Putovanje vredi svaki trenutak i dinar, jer su priroda i znamenitosti koje se mogu videti, neprocenjljivi. U toku krstarenja, uživaćete u suncu, hrani, piću, priči vodiča. Naravno prijaće vam i sama vožnja, dok razgledate prirodne lepote Srbije. Osim toga čućete i brojne zanimljivosti.

Dunav na svom toku nudi pregršt atrakcija i bilo je pravo uživanje ploviti po njemu.

Deo ovog puta su i neizostavne tri poznate tvrđave– Smederevska, Ramska i Golubačka. Potom Lepenski vir, Veliki i Mali kazan u Đerdapskoj klisuri, kao i statuu Decebala i Trajanovu tablu.

Predveče se stiže u Hotel Akvastar Denjub, pravo na kratko osveženje i potom večeru. Sobe su izuzetne, sa naglaskom na krevet koji je kao oblak i bez problema će vam se prispavati čim ga ugledate, a kamoli isprobate. Odmor je svakako zagarantovan. Hrana je takođe besprekorna i na bazi švedskog stola, pa možete uživati u raznim ukusima nacionalne, ali i internacionalne kuhinje. Hotel takođe poseduje unutrašnji, kao i spoljašnji bar odakle možete uživati u pogledu na plažu i Dunav.

Đerdapska klisura sastoji se iz niza kotlina i klisura zbog čega se dunav neprestano širi i sužava

Drugi dan – Kladovo i ekskurzije

Drugi dan je rezervisan za fakultativne izlete do Hidroelektrane Đerdap i Arheološkog muzeja u Kladovu ili Rajačkih pimnica i Kapija Vratne po izboru. Ukoliko želite odmor možete i ostati u hotelu i opustiti se u spa centru hotela koji poseduje otvoreni i zatvoreni bazen, đakuzi , masažere, fitnes centar i drugo.

Gradska plaža u Kladovu

Takođe predlažem i šetnju po Kladovu uz Dunav, a posebno uživanje na gradskoj plaži. Obzirom da Srbija nema more, mi Dunav nazivamo našim morem, a Kladovo je najbolje mesto gde ćete se zaista i osećati kao da ste negde na moru, obzirom da plavetnilo i širinu Dunava u ovom delu toka. Posetite i obližnje gradsko jezero i tvrđavu Fetislam.

Pogled na Dunav i plažu u Kladovu iz bašte kafića

Treći dan – povratak autobusom i obilazak znamenitosti

Trećeg dana se autobusom kreće nazad za Beograd, odmah nakon doručka, a potom se zaustavlja u Lepenskom viru, najpoznatijem i najstarijem arheološkom nalazištu koje se nažalost više ne nalazi na mestu gde je pronađeno, zatim Kapetan Mišinom bregu koji je etno kuća, ali zapravo i istorijski spomenik koji nudi odličnu hranu i prelep pogled na Dunav, i najzad na prezanimljivom arheološkom parku Viminacium. U Beograd se stiže predveče na mesto sa kog je putovanje i počelo.

Etno kuća Kapetan Mišin breg

Svakome bih od srca preporučila ovakvu avanturu obzirom da se mnogo prelepih znamenitosti obiđe za kratko vreme, a put nije nimalo zamoran. Ukoliko vas zanima istorija i znamenistosti koje su vezane za Dunav posetite Virtuelni muzej Dunava.

Znamenitosit na putu: Smederevska tvrđava

Poznatija i kao Smederevac, kako ju je nazvao njen ktitor Despot Đurađ Branković, leži na ušću reke Jezave u Dunav, a datira od 15. veka. Tvrđava ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela – Velikog grada i Malog grada. Mali grad sa 6 kula danas predstavlja ostatke nekadašnje despotovine – biblioteka, kovanica novca, kao i dvorac u kome je Đurađ živeo sa svojom porodicom. Veliki grad je izgrađen nešto kasnije kako bi se narod tu sklanjao od Turaka, pri čemu je dozidano još 19 kula, a tvrđava je sa svih strana bila opkoljena vodom.

Čuvena Smederevska tvrđava

Zanimljiva je činjenica da je tvrđava izgrađena sa namerom da Smederevo zameni Beograd u ulozi glavnog grada. Takođe u toku izgradnje koja je trajala samo nekoliko godina, mnogo radnika je umrlo od umora i iznemoglosti, za šta se do dana današnjeg krivi despotova žena koju nazivaju Prokleta Jerina. Tvrđava je bila jedna od najvećih srednjevekovnih zdanja u Evropi, a njen izgled narušen je u toku Drugog svetskog rata kada je bomba raznela veći deo tvrđave i samog grada.

Ramska tvrđava

Jedno je od nastarijih utvrđenja u Srbiji, iako se ne zna tačna godina izgradnje, ali je u pisanoj istoriji pomenuta prvi put u 12. veku u borbi između Vizantije i Ugarske. Izuzetno je zanimljivo saznanje da se prva legenda o postanku mesta vezuje za osnivače Rima, Romula i Rema, a poznato je da i Atila Hunski poznatiji kao Bič božiji boravio u ovom mestu. Osnova utvrđenja je pravougaona i sadrži 5 kula, a rekonstruisana je od strane Turaka da bude najjače artiljerijsko utvrđenje.

nedavno renovirana Ramska tvrđava

Golubačka tvrđava

Poznatija kao Golubac ili Golubački grad, izgrađena je u srednjem veku i nalazi se na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava se sastoji iz 3 dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada. Najpoznatija legenda kaže da je nekada davno turski paša bio zaljubljen u najlepšu meštanku po imenu Golubana. Međutim kada ju je turski komandant zaprosio, devojka je odbila jer je bila zaljubljena u drugoga. Paša je Golubanu odveo na stenu gde ju je vezao i postavio ultimatum da živi, ali život sa njim, ili da ostane na steni dok ne umre. Devojka nije želela da se pokaje, i zato se stena danas zove BABA-KAJ što na turskom jeziku znači pokaj se, a kažu da se njen plač i čuje i do dana današnjeg. Druga legenda vezana je za Đurađa Brankovića i njegovu ženu, Vizantijsku princezu Jelenu koja je bila zatočena u jednoj od kula i hranila golubove dok je čeznula za svojom zemljom. Postoji i još nekoliko legendi koje možete pročitati ovde.

Renovirana i potpuno uređena Golubačka tvrđava

Najduža i najveća klisura u Evropi, sastoji se iz 4 kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka, Oršavska kotlina i Vlaško-pontijska nizija) i 4 klisure (Golubačka, Gospođin vir, Kazan i Sipska klisura). Osim ovoga sadrži i znamenitosti kao Lepenski vir, Golubački grad, Trajanov most i tabla. Nakon izgradnje hidroelektrane došlo je i do podizanja nivoa vode čime je nastalo i jezero Đerdap. Klisura predstavlja granicu između Srbije i Rumunije pa se sa jedne strane zove Nacionalni park Đerdap, a sa druge park Železna vrata.

Trajanova tabla kao deo nekadašnjeg rimskog mosta preko Dunava

Kazan klisura je suženje u Đerdapskoj klisuri i sastoji se iz dve manje klisure pod imenom Veliki i Mali Kazan gde se nalaze statua Decebala sa rumunske, kao i Trajanova tabla sa srpske strane. Decebal je bio poslednji kraj Dačana koji je svrgnut sa vlasti dolaskom cara Trajana na tron Rimske imperije. Statua je visoka preko 40 metara i jedna je od najvećih u Evropi a smatra se za čuvara gvozdene kapije Dunava. Zanimljivo je da su Trajanova Tabla i Lepnski vir, zbog izgradnje hidroelektrane morali biti premešteni.

Pogled na Đerdapsku klisuru

Savet:

Nedaleko od ovog vidikovca pored kog ćete sigurno proći i zastati, nalazi se i vidikovac Ploče koji je fenomenalan. Ukoliko imate vremena nemojte propustiti najbolji pogled na Đerdapu.

Lepenski vir

Ovo je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta koje datira iz kamenog doba. Tu su planski podizana ribarsko-lovačka naselja pre čak 8 do 10 hiljada godina, koja su arheolozi pronašli u istraživanjima 60ih godina prošlog veka.

Lepenski vir

Viminacium

Arheološki park koji predstavlja nekadašnji rimski grad i vojno naselje od preko 30 000 stanovnika. Naselje datira iz perioda pre nove ere, a u kome je rođen veliki broj Rimskih vojskovođa. Osim toga na istom mestu pronađeni su i ostaci mamuta 2009 i 2012 godine. Tako je u sklopu kompleksa napravljen i Mamut park. Iako su prvi put nađeni ostaci još u 19. veku, zanimljivo je da se park zvanično otvorio 2006. godine. Još zanimljivije je Viminacijum se i dalje širi, gradi i otkrivaju se mnogi istorijski i kulturološki ostaci Rimske imperije, ali očito i praistorijski stanovnici ovih predela.

Arheološki park Viminacium

Za kraj

Topla preporuka svima koji nisu još uvek posetili ovaj deo Srbije da to učinite već ovog leta. Bilo brodom, autobuskom ili kolima, nećete se pokajati na koji god način da krenete. Takođe 2,3 dana vam zaista jeste dovoljno da obiđete prethodno navedene predele i znamenitosti. Srećan put dragi moji avanturisti!