Krstarenje Dunavom je nešto najbolje što vam se može dogoditi u letnjoj sezoni! Često sam se pitala zašto su lagali za ono „Na lepom plavom Dunavu“ i gde je to Dunav plav? Nemojte me pogrešto shvatiti, obožavam Dunav. Apsolutno volim što ga imamo u Beogradu i Srbiji, ali da se ne lažemo i nije baš plav. Nakon što sam otišla na krstarenje, uverila sam se gde je on to zaista plav. Takođe shvatila sam da nisam videla ni delić naše prelepe zemlje. Kao i da imam još mnogo toga za posetiti. Evo kako je izgledalo moje krstarenje Dunavom po Srbiji.
Jednog vikenda u avgustu sam se zaputila u obilazak istočne Srbije. U pitanju je bila jedna tura koji je organizovao jedan hotel u Kladovu, a traje tri cela dana. Putovanje sadrži krstarenje brodom, polupansion i smeštaj u hotelu, kao i povratak autobusom. Pored toga, uključuje organizovane izlete drugog i trećeg dana.
Avantura počinje u toku letnje sezone svaki petak ujutru. Tada iz pristaništa brod kreće putem Dunava iz Beograda za Kladovo. Vožnja traje devet i po sati. Putovanje vredi svaki trenutak i dinar, jer su priroda i znamenitosti koje se mogu videti, neprocenjljivi. U toku krstarenja, uživaćete u suncu, hrani, piću, priči vodiča. Naravno prijaće vam i sama vožnja, dok razgledate prirodne lepote Srbije. Osim toga čućete i brojne zanimljivosti.
Deo ovog puta su i neizostavne tri poznate tvrđave– Smederevska, Ramska i Golubačka. Potom Lepenski vir, Veliki i Mali kazan u Đerdapskoj klisuri, kao i statuu Decebala i Trajanovu tablu.
Predveče se stiže u Hotel Akvastar Denjub, pravo na kratko osveženje i potom večeru. Sobe su izuzetne, sa naglaskom na krevet koji je kao oblak i bez problema će vam se prispavati čim ga ugledate, a kamoli isprobate. Odmor je svakako zagarantovan. Hrana je takođe besprekorna i na bazi švedskog stola, pa možete uživati u raznim ukusima nacionalne, ali i internacionalne kuhinje. Hotel takođe poseduje unutrašnji, kao i spoljašnji bar odakle možete uživati u pogledu na plažu i Dunav.
Drugi dan je rezervisan za fakultativne izlete do Hidroelektrane Đerdap i Arheološkog muzeja u Kladovu ili Rajačkih pimnica i Kapija Vratne po izboru. Ukoliko želite odmor možete i ostati u hotelu i opustiti se u spa centru hotela koji poseduje otvoreni i zatvoreni bazen, đakuzi , masažere, fitnes centar i drugo.
Takođe predlažem i šetnju po Kladovu uz Dunav, a posebno uživanje na gradskoj plaži. Obzirom da Srbija nema more, mi Dunav nazivamo našim morem, a Kladovo je najbolje mesto gde ćete se zaista i osećati kao da ste negde na moru, obzirom da plavetnilo i širinu Dunava u ovom delu toka. Posetite i obližnje gradsko jezero i tvrđavu Fetislam.
Trećeg dana se autobusom kreće nazad za Beograd, odmah nakon doručka, a potom se zaustavlja u Lepenskom viru, najpoznatijem i najstarijem arheološkom nalazištu koje se nažalost više ne nalazi na mestu gde je pronađeno, zatim Kapetan Mišinom bregu koji je etno kuća, ali zapravo i istorijski spomenik koji nudi odličnu hranu i prelep pogled na Dunav, i najzad na prezanimljivom arheološkom parku Viminacium. U Beograd se stiže predveče na mesto sa kog je putovanje i počelo.
Svakome bih od srca preporučila ovakvu avanturu obzirom da se mnogo prelepih znamenitosti obiđe za kratko vreme, a put nije nimalo zamoran. Ukoliko vas zanima istorija i znamenistosti koje su vezane za Dunav posetite Virtuelni muzej Dunava.
Poznatija i kao Smederevac, kako ju je nazvao njen ktitor Despot Đurađ Branković, leži na ušću reke Jezave u Dunav, a datira od 15. veka. Tvrđava ima oblik nepravilnog trougla i sastoji se iz dva dela – Velikog grada i Malog grada. Mali grad sa 6 kula danas predstavlja ostatke nekadašnje despotovine – biblioteka, kovanica novca, kao i dvorac u kome je Đurađ živeo sa svojom porodicom. Veliki grad je izgrađen nešto kasnije kako bi se narod tu sklanjao od Turaka, pri čemu je dozidano još 19 kula, a tvrđava je sa svih strana bila opkoljena vodom.
Zanimljiva je činjenica da je tvrđava izgrađena sa namerom da Smederevo zameni Beograd u ulozi glavnog grada. Takođe u toku izgradnje koja je trajala samo nekoliko godina, mnogo radnika je umrlo od umora i iznemoglosti, za šta se do dana današnjeg krivi despotova žena koju nazivaju Prokleta Jerina. Tvrđava je bila jedna od najvećih srednjevekovnih zdanja u Evropi, a njen izgled narušen je u toku Drugog svetskog rata kada je bomba raznela veći deo tvrđave i samog grada.
Jedno je od nastarijih utvrđenja u Srbiji, iako se ne zna tačna godina izgradnje, ali je u pisanoj istoriji pomenuta prvi put u 12. veku u borbi između Vizantije i Ugarske. Izuzetno je zanimljivo saznanje da se prva legenda o postanku mesta vezuje za osnivače Rima, Romula i Rema, a poznato je da i Atila Hunski poznatiji kao Bič božiji boravio u ovom mestu. Osnova utvrđenja je pravougaona i sadrži 5 kula, a rekonstruisana je od strane Turaka da bude najjače artiljerijsko utvrđenje.
Poznatija kao Golubac ili Golubački grad, izgrađena je u srednjem veku i nalazi se na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava se sastoji iz 3 dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada. Najpoznatija legenda kaže da je nekada davno turski paša bio zaljubljen u najlepšu meštanku po imenu Golubana. Međutim kada ju je turski komandant zaprosio, devojka je odbila jer je bila zaljubljena u drugoga. Paša je Golubanu odveo na stenu gde ju je vezao i postavio ultimatum da živi, ali život sa njim, ili da ostane na steni dok ne umre. Devojka nije želela da se pokaje, i zato se stena danas zove BABA-KAJ što na turskom jeziku znači pokaj se, a kažu da se njen plač i čuje i do dana današnjeg. Druga legenda vezana je za Đurađa Brankovića i njegovu ženu, Vizantijsku princezu Jelenu koja je bila zatočena u jednoj od kula i hranila golubove dok je čeznula za svojom zemljom. Postoji i još nekoliko legendi koje možete pročitati ovde.
Najduža i najveća klisura u Evropi, sastoji se iz 4 kotline (Ljupkovska, Donjomilanovačka, Oršavska kotlina i Vlaško-pontijska nizija) i 4 klisure (Golubačka, Gospođin vir, Kazan i Sipska klisura). Osim ovoga sadrži i znamenitosti kao Lepenski vir, Golubački grad, Trajanov most i tabla. Nakon izgradnje hidroelektrane došlo je i do podizanja nivoa vode čime je nastalo i jezero Đerdap. Klisura predstavlja granicu između Srbije i Rumunije pa se sa jedne strane zove Nacionalni park Đerdap, a sa druge park Železna vrata.
Kazan klisura je suženje u Đerdapskoj klisuri i sastoji se iz dve manje klisure pod imenom Veliki i Mali Kazan gde se nalaze statua Decebala sa rumunske, kao i Trajanova tabla sa srpske strane. Decebal je bio poslednji kraj Dačana koji je svrgnut sa vlasti dolaskom cara Trajana na tron Rimske imperije. Statua je visoka preko 40 metara i jedna je od najvećih u Evropi a smatra se za čuvara gvozdene kapije Dunava. Zanimljivo je da su Trajanova Tabla i Lepnski vir, zbog izgradnje hidroelektrane morali biti premešteni.
Savet:
Nedaleko od ovog vidikovca pored kog ćete sigurno proći i zastati, nalazi se i vidikovac Ploče koji je fenomenalan. Ukoliko imate vremena nemojte propustiti najbolji pogled na Đerdapu.
Ovo je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta koje datira iz kamenog doba. Tu su planski podizana ribarsko-lovačka naselja pre čak 8 do 10 hiljada godina, koja su arheolozi pronašli u istraživanjima 60ih godina prošlog veka.
Arheološki park koji predstavlja nekadašnji rimski grad i vojno naselje od preko 30 000 stanovnika. Naselje datira iz perioda pre nove ere, a u kome je rođen veliki broj Rimskih vojskovođa. Osim toga na istom mestu pronađeni su i ostaci mamuta 2009 i 2012 godine. Tako je u sklopu kompleksa napravljen i Mamut park. Iako su prvi put nađeni ostaci još u 19. veku, zanimljivo je da se park zvanično otvorio 2006. godine. Još zanimljivije je Viminacijum se i dalje širi, gradi i otkrivaju se mnogi istorijski i kulturološki ostaci Rimske imperije, ali očito i praistorijski stanovnici ovih predela.
Za kraj
Topla preporuka svima koji nisu još uvek posetili ovaj deo Srbije da to učinite već ovog leta. Bilo brodom, autobuskom ili kolima, nećete se pokajati na koji god način da krenete. Takođe 2,3 dana vam zaista jeste dovoljno da obiđete prethodno navedene predele i znamenitosti. Srećan put dragi moji avanturisti!
Zdravo. Ja sam Džoli, a ime Džoligrafija nastalo je spajanjem mog nadimka sa rečju grafija, što znači opisivanje ili nauka. Obzirom da sam strastveni ljubitelj pisanja, fotografije i putovanja, odlučila sam da svoje tri ljubavi spojim u ovaj blog. Nadam se da ćete i vi uživati čitajući tekstove i gledajući fotografije, onoliko koliko sam ja uživala pišući i praveći ga.