Na putu do jezera: Čuveno vrelo i pećina puna zlata

Na Borsko jezero smo odlučili da idemo zanimljivijim putem - preko Požarevca i Žagubice. Tako smo, po drugi put, svratili usput do Krupajskog vrela. Ovde smo napravili pauzu i osetili prvi dašak neverovatne prirode Homolja i istočne Srbije. Nema potrebe da vam pišem o tome koliko je boja vode ovde impresivna! Meni je interesantnije ono što se ne vidi i što se krije ispod površine ove smaragdne vode.

Krupajsko vrelo čini mreža kanala koji vode do podvodne pećine. Zanimljivo je da su ronioci prilikom ispitivanja pronašli dokaze da su ovde nekada boravili ljudi. Priča se da su pre ronilaca ovde bili lovci na blago, jer su ovakve misteriozne pećine teme brojnih legendi o zakopanom blagu. Kanali su istraženi do 123 m dubine (što je i nacionalni rekord), a neki od njih su nazvani "Želudac", "Tobogan", "Mala soba", "6 metara", "Velika soba", "Glava ovna". Na tih 123 m je podvodna pećina sa kanalima koji vode ka površini.

O ovakvim misterizonim mestima se uvek pričaju legende. Tako ni Krupajsko vrelo nije izuzetak. Naime, Homoljske planine su progutale veliku količinu zlata. Svo ono je sakriveno u Zlatnoj pećini na dnu Krupajskog vrela i čuva ga vodeni duh Tartor. Svake godine na Đavolji dan, Tartor udara u bubnjeve i zove ostale duhove na svoju slavu. Samo tog dana je ulaz u Zlatnu pećinu otvoren. Vlaške žene koje žele veliku moć, noću ulaze u reku, kako bi se prepustile vodenom duhu. Ako im ovaj potez uspe, postaju veoma moćne, ali im duh za uzvrat traži mladu i lepu devojku. Neverovatno je preplitanje mistike, legendi i magije Homolja.

Ako idete sa bebom, ne računajte na kolica. Koristite kengur nosiljku. Do vrela možete doći pored ribnjaka (jako usko i nezgodno za mimoilaženje) ili kroz šumu (malo strmije). Ispred vrela se nalazi ribnjak, sa malim restoranom, u kome možete pojesti svežu pastrmku. Mi je ovog puta nismo klopali, jer smo ovde samo pravili kratku pauzu. Kod malog parkinga ispred vrela možete kupiti domaće slatko, sokove, borovnice.

Borsko jezero - za mene jedno od najvećih iznenađenja u Srbiji

Moram da priznam, ovo je destinacija o kojoj nisam ni razmišljala kao zanimljivoj za obilazak. Jedina greška je bila što nismo ostali nekoliko dana...

Iako smo došli na jezero, koje je impresivne zelene boje i vrlo bistro, nešto drugo me je potpino oduševilo.

Vazduh!

Vazduh sa mirisom borovine i poljskog cveća, blag i mekan, tako opuštajuć. Idealno za potpuni reset!

Mesto nije naročito urbano. Tu je hotel, nekoliko smeštajnih jedinica, restorana, kafića, tek toliko da nije bez sadržaja. Takođe smo videli da meštani nose hranu, pa čak i u šerpicama. Mnogi se odlučuju i za roštiljanje pored jezera. Ima gužve, ali može da se nađe mesto na kome ćete se osamiti. Ima dosta hlada, što je odlično za decu.

Ljubitelji jezerskih voda mogu uživati u kupanju na nekoliko plaža. Voda je potpuno prozirna i divne zelene boje, a tokom toplih dana se ugreje i bude vrlo prijatna za kupanje. Iako čista, nema mnogo plićaka, tako da za decu obavezno ponesite šlauf. Mogu se iznajmiti pedaline za vožnju po jezeru. Meni su bile posebno zanimljive uređene staze za šetnju, kojih oko jezera ima nekoliko, tako da se možete rekreirati i istovremeno udisati ovaj divni vazduh. Betonirane su uglavnom, tako da možete ići i kolicima sa bebom.

Ako ogladnite, odmah pored plaže ćete naći i restoran "Jezerce", u kome morate probati "Tepano meso". To je meso od svinjskog vrata pečeno na roštilju, koje se potom dinsta sa paprikom i lukom. Uz to se služi domaći kačamak. Porcija je ogromna i košta samo 900 dinara, a namenjena je za dvoje. Cene su vrlo pristojne i dosta niže nego u Beogradu.

Inače, Borsko jezero je veštačko jezero, u podnožju planine Crni Vrh. Zanimljivo je da se iznad jezera uzdiže vulkanska kupa iz doba Paleolita i naziva se Tilva Njagra.

Ako dođete na Borsko jezero, svakako vam neće biti dosadno, jer u okolini možete videti najveći površinski kop u Evropi, industrijske "spomenike" u centru Bora, svratiti u ZOO vrt, popiti piće u kafiću 400 m ispod površine zemlje (nisam sigurna da li sad radi zbog ove situacije), a tu je i Zlotska pećina, planina Stol i Lazarev kanjon. Svakako da vam u ovom kraju neće biti dosadno.

 "Srpska kruna" u banji koju je posećivao i knez Miloš

Za ručak su nam meštani preporučili i restoran "Srpska kruna", koji se nalazi u Brestovačkoj banji, na 10ak minuta vožnje od Borskog jezera. Hrana im je dobra, porcije sasvim dovoljne za ručak, a cene niže od beogradskih. Imaju vrlo lepu i prijatnu baštu, okruženu prirodom. Probajte njihov specijalitet "

 (700 dinara). Obavezno probajte i preukusne lepinje. Ako niste mnogo gladni uzmite pohovanu tikvicu punjenu feta sirom i šunkom (400 dinara). Ručak za šestoro je koštao oko 4.500 dinara. Posle ručka možete prošetati kroz banju stazom zdravlja, koja počinje kod restorana ili posetiti konak kneza Miloša iz 1837. godine. Inače, restoran o kome sam vam pisala važi za jedan od najstarijih ugostiteljskih objekata u srpskim banjama.

Pogled iz ruskog manastira u Lešju

Kada sam vam pre nekoliko godina prikazala ovo mesto, dobila sam veliki broj pitanja kako da stignete i gde se nalazi. Predstavila sam ga kao najlepši manastir koji sam ikada posetila. I danas, kada sam ponovo na ovom mestu, mislim isto... Iz tog razloga vam ovu atrakciju navodim kao jedno od mesta gde obavezno morate svratiti u povratku sa Borskog jezera.

Dok se krećete putem od Borskog jezera ka mestu Lešje, u kome se nalazi manastir Bogorodice Lešje, u jednom brdu pored puta ćete se diviti njegovim zlatnim kupolama, građenim po ugledu na ruske manastire. Njegova svetlost, u svakom smislu te reči, obasjaće vas i kada mu se približite. To što se nalazi u brdu vam govori i o tome da se iz njegovog dvorišta pruža spektakularan pogled na okolinu. Uživali smo u vazduhu, pogledu, zanimljivoj arhitekturi, obasjani suncem na zalasku.

Ako želite da vidite manastir iz ptičije perspektive, na raspolaganju vam je "staza ka Časnom krstu", kojom se možete popeti do stene sa krstom, odakle je pogled na manastir neverovatan.

Ispred manastira se nalazi božanstveno uređen park, koji nadgleda statua Bogorodice, postavljena na uzvišenju. Videćete da brojni posetioci donose flaše da bi natočili Svetu vodu, koja izvire u ovom parku. Napominjem i da vodite računa o odevanju, jer su ovde dosta stroga pravila. Ako zaboravite adekvatnu odeću i maramu za glavu, na ulazu ih možete pozajmiti.

Odlično mesto za opuštanje i večeru - Grza

Kad god smo u blizini Paraćina, obavezno svraćamo u Grzu, kako zbog prelepe prirode, tako i zbog restorana Koliba Grza. U povratku sa Borskog jezera smo ovde svratili na večeru. Iako ima ljudi, stolovi su razmaknuti i udaljeni jedan od drugog, tako da nemate osećaj gužve. Čisto je, uredno i imaju lepu baštu.

Ono zbog čega se ovde rado vraćamo je naša kombinacija hrane, koju uvek izaberemo, i koju možete poručiti i kada dođete na doručak. Čak iako je taj doručak ako ste ovde u vreme večere. Uvek uzimamo Kolibarsku dasku za dve osobe (900 dinara). U ovoj paleti domaćih proizvoda ćete probati nekoliko vrsta domaćih pršuta, kajmak, nekoliko vrsta sireva, grilovani homoljski sir... Sve je vrlo hranljivo i jako, čak i previše za dvoje. Uz to uvek uzimamo tanku domaću proju (120 dinara), vrlo neobičnog izgleda i ukusa. Nigde nisam probala ništa slično. Naravno, uz sve to odlično ide domaće kiselo mleko (50 dinara). Imajte samo u vidu da je vikendom ogromna gužva i veoma teško se nalazi mesto.

Inače, samo izletište Grza, koje se nalazi nešto dalje od ovog restorana, divno je za prošetati.

Žubor vode, kamen i tišina

Ovako se najkraće može opisati utisak koji nosim sa ovog prelepog izletišta u blizini Paraćina. Izletište Grza je idealno za celodnevnu šetnju i istraživanje brojnih izvora, vodopada, pećina i vidikovaca, skrivenih u gustoj šumi. Ovakvu božanstvenu prirodu ne možete često videti.

Ako želite da odete do samog izletišta, od skretanja za Grzu imate oko 2 km kolima do dela gde morate ostaviti auto i krenuti dalje peške. Šetnja nije uopšte naporna, posebno kad se uzme u obzir da prolazite kroz hladovinu i očuvanu prirodu. Nakon ulaza u izletište, kako idete dalje, tako se staze račvaju i pokazuju vam pravce ka različitim delovima. Ako krenete glavnom stazom, prolazite pored dva jezera i stižete do izvora sa kaskadama. Odavde ćete videti putokaze ka pećini i ostalim delovima, do kojih je pristup malo teži i nije za svakoga. Do ovih prvih slapova vam treba oko pola sata hoda. Kolicima za bebu ne možete proći, tako da je bolje da ponesete nosiljku.

Nadam se da ste uživali u pričama iz ovog manje poznatog dela Srbije i drago će mi biti ako sam vas bar malo motivisala da se uputite u ovom pravcu i krenete po samo vaše doživljaje iz ovih krajeva. Srećan put!

Sledi mapa atrakcija koje smo posetili:

Period posete: septembar 2020. godine

Autor teksta i fotografija: Bojana J.