Piše: Danijela Ćirović
Pri pomenu Kragujevca, našim ljudima obično prvo padnu na pamet Šumarice. Tačno je da je ovaj park obeležio tragičan događaj kome je s pravom posvećen čitav spomen-kompleks i koji i treba da odzvanja u savesti modernih pokolenja, ali ovaj grad u Šumadiji nije samo to.
Ne samo što je Kragujevac bio prestonica Srbije pre Beograda, već je ovde zasedao i prvi srpski parlament, otvoren je prvi sud, gimnazija, apoteka, prva pokrivena pijaca u Evropi, prvo srpsko pozorište, i tako dalje, i tako dalje.
Na samo sat i po vožnje od Beograda stižete do izuzetno bitnog zdanja za srpsku istoriju. Naime, Staru kragujevačku crkvu izgradio je knez Miloš Obrenović 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio glavnim gradom Srbije. U njenoj porti je zasedala skupština sve dok ovde nije podignuta i zgrada parlamenta 1859. Treba podsetiti da je u istom ovom dvorištu usvojen i takozvani Sretenjski ustav 1835. godine, koji je bio izuzetno napredan za tadašnje evropske prilike, i predstavljao je svojevrstan uvod u samostalnu srpsku državu.
Prestonica je 1841. preseljena u Beograd, ali je parlament nastavio da zaseda u Kragujevcu. Ovde je 1878. godine pročitana i odluka Berlinskog kongresa da Srbija i zvanično postaje – nezavisna država.
Zvonik Stare crkveJoš jedan zanimljiv detalj: zgradu Skupštine Srbije u Beogradu projektovao je Jovan Ilkić, isti arhitekta po čijem nacrtu je izgrađen i zvonik Stare crkve u Kragujevcu.
Na mestu gde se nekada nalazio kompleks dvora Miloša Obrenovića, danas može da se poseti par zdanja. Milošev konak je, nažalost, stradao u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, dok je Ljubičin, poznatiji i kao Šareni konak, izgoreo u požaru. Ostao je Mihailov konak, po stilu bliži austrougarskoj arhitekturi, dok su prethodna dva bila u balkansko-orijentalnom maniru.
No, pravi vesnik onih vremena i tadašnjeg dvora jeste takozvani Amidžin konak, koji je pripadao bliskom kneževom saradniku Simi Milosavljeviću – Paštrmcu. Zvali su ga amidža (ujak).
Amidžin konakMiloš Obrenović je, inače, rođen u selu Gornja Dobrinja kod Požege, a, na primer, u okviru onoga šta treba obići u Čačku možete da svratite i do manastira Nikolje, gde se Obrenović neko vreme krio od Turaka.
U Kragujevcu je još 1836. postojao Arsenal za popravku oružja, koji je kasnije pretvoren u fabriku. Arsenal je stajao na istom mestu gde je otvorena Topolivnica, čija zgrada datira iz 1882. godine. Upravo u ovoj zgradi danas možete da obiđete Muzej „Staru livnicu“, koji je u sastavu fabrike „Zastava oružje“ i obuhvata 5.500 predmeta.
Treba naglasiti da je ovde bila i zgrada Čaurnice, gde je zasijala prva električna sijalica u Srbiji.
Stara livnicaOdavde izazite na most, i to jedan od dva prva kamena mosta u Srbiji (oba su na Lepenici u Kragujevcu), izgrađena 1923. i 1924. godine. Lepenica je u Miloševo vreme još bila plovna.
Prva gimnazija u Srbiji osnovana je 1833. u Kragujevcu i nalazi se u zgradi koja datira iz 1887. godine. Kragujevčani će vam nabrajati poznate ličnosti iz srpske istorije i kulture, koje su boravile u ovoj školi kao učenici ili predavači, ali će vas podsetiti i da su Nemci 1941. odavde odveli veliki broj đaka i profesora na streljanje.
Prva kragujevačka gimnazijaU neposrednoj blizini nalazi se i zgrada Kragujevačkog pozorišta. Srbija je, naime, tridesetih godina 19. veka dobila autonomiju i pravo na svoje kulturno-prosvetne ustanove. Tada je u Kragujevcu otvoreno ne samo pozorište, već su počele da izlaze „Novine Serbske“, proradio je prvi srpski muzej, biblioteka, a osnovan je i orkestar „Knjaževsko-srpska banda“ pod vođstvom Jožefa Šlezingera.
Centralno jezgro grada krase kuće bogatih trgovaca 19. veka, koje su građene u stilu secesije. Na šetalištu ćete videti lepu žutu kuću nekadašnjeg proizvođača rakije, na primer. Okolo se nižu kitnjaste fasade drugih zgrada. Svakako ne treba da propustite Regentovu kuću iz 1887. godine malo višlje uz glavnu ulicu, jer ovde je 1914. i 1915. boravio Aleksandar Karađorđević.
Regentova kućaJoš jedna bitna stanica je i Sud, koji se sada nalazi u zgradi iz 1904. godine. Ispred ćete videti spomenik Radomira Putnika, takođe Kragujevčanina. Obratite pažnju i na Sabornu crkvu, na hotel „Zelengoru“, jedan od najstarijih u Srbiji (1884), ili staru kafanu „Balkan“.
U Šumaricama se nalazi Spomen-park „Kragujevački oktobar“, a na njegovom ulazu i Muzej „21. oktobar“. Park čuva potresno sećanje na ovaj datum 1941. godine kada su Nemci streljali oko 3.000 građana, među kojima i mnogo dece, kao odmazdu za 10 stradalih nemačkih vojnika i 26 ranjenih u bici prethodnih dana.
Muzej 21. oktobarU Spomen-parku se nalazi 30 masovnih humki, među kojima su i poznati spomenici „V/3“ i „Kameni spavač“.
I ovo nije sve. Pre nego što krenete na put, obavezno proverite šta videti u Kragujevcu.
Lep pozdrav od Danijele Ćirović, urednika dvojezičnog bloga o putovanjima Glimpses of the World. Ovako izgleda kada dugogodišnji novinar i urednik u štampanim medijima, dopisnik sa Bliskog istoka, konačno reši da pretoči svoje iskustvo i ljubav prema putovanjima – u sopstveni sajt. Na blogu ćete naći putopise iz Srbije, preko kojih se stranci često informišu o lepotama naše zemlje, ali i materijal iz raznih krajeva sveta. I to nije sve, jer tekstovi polako prerastaju i u elektronske knjige putopisa, turističke vodiče-brošure i razglednice, jer autorka pršti od kreativnosti koju inspirišu upravo putovanja.
