Zapadna Srbija je nepresušna inspiracija bilo da su u pitanju prirodne lepote, domaći specijaliteti, gostoprimstvo ili pak mesta koja treba obići. Ako imate vremena, zaputite se u duge obilaske i menjajte mesta boravka od Čačka do Sjenice svakih nekoliko dana. Ako ne, ovaj kratak spisak će vam pomoći da se bar odlučite za nekoliko stvari, koje morate da uradite u ovom delu Srbije.
Obilazite Srbiju, a nemate sliku sa meandrima Uvca u pozadini? To je više nego neverovatno, jer kanjon ove reke je postao toliko poznat poslednjih godina, da se prosto podrazumeva kao obavezna stanica za svakog turistu.
Da biste videli meandre, treba da se popnete ili do vidikovca „Molitva“, na oko 15 km od Sjenice, ili do „Velikog vrha“, koji se nalazi na suprotnoj obali. Razne lokalne agencije nude obilaske džipovima, neki organizuju pešačke ture, ali nećete pogrešiti i ako se obratite direktno Specijalnom parku prirode Uvac, sa čijim rendžerima možete da se provozate Uvcem, skoknete do „Ledene pećine“, i uspentrate se na 1.200 metara visoku terasu „Velikog vrha“.
Mi gore popismo i po kafu i rakijicu.
Verovatno je svima već poznata fotografija na kojoj kroz grane stoletnog bora puca pogled na kanjon Drine. E, pa, to vam je pogled sa Banjske stene na Tari. (Ništa nestvarnije ne deluje ni uživo! Drina ovde ima tirkiznu boju, kao da su je veštački farbali u nekom već „fotošopu“.)
Banjska stena je vrlo pristupačna i do nje se može doći biciklom, peške ili autom. Nalazi se na samo 10 km od Mitrovca, a odavde se pruža fantastičan pogled na kanjon Drine, jezero Perućac i područje Osata u Bosni.
Inače, na Tari ćete naći više uređenih vidikovaca, između ostalih i Crnjeskovo, Oslušu, Bilješku stenu, Sjenič, mada se za sve njih i kako da do njih dođete, možete raspitati u info centrima koji se nalaze u Bajinoj Bašti, Mitrovcu i na obali Perućca.
Ovčarsko-kablarska klisura kao predeo izuzetnih odlika, odavno već privlači veliki broj turista, i to ne samo zbog prirodnih odlika, već i kulturne baštine. No, da li znate da uređenim biciklističkim i pešačkim stazama možete da dođete skroz do vrha Kablara? Ako niste u naročitoj formi, autom možete gotovo do gore, pa još nekih 800 metara pešaka.
Vredeće svakog koraka kada sa ovih 885 metara visine ugledate kako se Zapadna Morava mreška u takozvanim uklještenim meandrima i kako iz šume sa Ovčara preko puta, proviruje manastir Sretenje. Nije važno u kom godišnjem dobu ste se ovde zadesili, uvek ćete ostati otvrenih usta pred sjajnim pogledom. A uvek možete i da se okupate u bazenu sa termalnom vodom u Ovčar Banji – kad ste već tu.
Na oko 25 kilometara od centra Zlatibora nalazi se vodopad Gostilje, nazvan po istoimenom selu. Prava je poslastica za ljubitelje prirode da vide kako se sa 20 metara visine stropoštava voda, a onda se u vidu brojnih kaskada, „kadica“ i slapova, spušta skroz do reke Katušnice.
Doživljaj nije samo sam vodopad, već upravo živopisne kaskade, gde se u kapljicama uskih mlazeva prelamaju sunčevi zraci, dok ih krasi jarko zelena boja mahovine i rastinja. Šetalište je uređeno duž čitavog sliva, te je više nego prijatno uživati u zvucima žubora i par stepeni nižoj temperaturi dok se spuštate u podnožje.
I ne zaboravite – kažu da ispod gostiljskih mlazeva žive ni manje ni više nego vile, koje svojim magijskim očima vrebaju buduće žrtve.
Bilo gde da se nađete u zapadnoj Srbiji, bićete u prilici da probate komplet-lepinju u lokalnim restoranima. Ipak, treba znati da je ona potekla iz Užica i da su Užičani prilično osetljivi na „dodatke“ koji se u drugim krajevima regije u ovaj specijalitet stavljaju.
Tako ćete je na Zlatiboru jesti sa pršutom, na Tari može da bude zapečena kao prženica, dok se ponegde pojavljuje i sa ćevapima. Međutim, u komplet-lepinju ne ide – ništa od ovoga.
Naime, lepinja se preseče na pola, namaže kajmakom i jajima, zapeče, a onda se unutrašnjost gornjeg kapka pospe takozvanim pretopom. Dodajte tome jogurt, i eto savršenog doručka za obilaženje vrleti po zapadnoj Srbiji. (Jedino tako i možete da sagorite sve one kalorije!)
Tekst i fotografije: Danijela Ćirović
Lep pozdrav od Danijele Ćirović, urednika dvojezičnog bloga o putovanjima Glimpses of the World. Ovako izgleda kada dugogodišnji novinar i urednik u štampanim medijima, dopisnik sa Bliskog istoka, konačno reši da pretoči svoje iskustvo i ljubav prema putovanjima – u sopstveni sajt. Na blogu ćete naći putopise iz Srbije, preko kojih se stranci često informišu o lepotama naše zemlje, ali i materijal iz raznih krajeva sveta. I to nije sve, jer tekstovi polako prerastaju i u elektronske knjige putopisa, turističke vodiče-brošure i razglednice, jer autorka pršti od kreativnosti koju inspirišu upravo putovanja.