Novi Sad – asocijacija na taj grad mi je uvek mir i podstrek da u haosu današnjice zastanemo, osvrnemo se oko sebe, pogledamo, doživimo, upijemo lepotu svega, usporimo… To su osećaji koje taj grad uvek budi u meni. Osim kada je u toku EXIT. Onda je ravničarska prestonica budna i sve je samo nije mirna.
Novi Sad je drugi najveći grad u Srbiji, odmah posle prestonice. On je glavni grad autonomne pokrajine Vojvodina. Smešten je na Dunavu, na granici Bačke i Srema, u podnožju Fruške gore.
Beograd i Novi Sad ako mene pitate nisu nimalo slični osim što oba imaju tvrđavu i što su smešteni na reci. Pre svega Beograd ima mnogo turskog uticaja, dok je Novi Sad sličniji Zemunu, verovatno iz razloga jer je na njih više uticaja imala Austrougarska. Takođe, Beograd je dosta brz i živahan grad, dok Novi Sad ima mnogo sporiji, ravničarski ritam života, što je jedna od njegovih velikih čari. Iako je po danu sporiji, Novi Sad ima podjednako dobar noćni život i provod. Po izgledu Novi Sad mene lično najviše podseća na Grac, a neki kažu čak i Maribor. Treća grupa ga naziva srpskom Atinom.
Kao i Beograd ovaj grad je imao više od jednog naziva u svojoj istoriji: Račko selo/varoš, a potom Petrovaradinski šanac – staro srpsko ime, Neoplantae – latinsko ime, Újvidék – Mađarsko ime, Ratzen Stadt i kasnije Neusatz an der Dona – nemačko ime, Mlada Loza – bugarsko ime. Današnje ime Novi Sad ozvaničeno je 1. februara 1748. ediktom Marije Terezije.
Ostaci naselja koji su pronađeni na ovom području datiraju čak 5.000 godina pre nove ere. Prvo utvrđenje na ovom području na desnoj obali Dunava podigli su Kelti, a kasnije su preovladavali Romani, Huni, Vizantijci sve dok u 6. i 7. veku nisu došla slovenska plemena. U srednjem veku za prevlast grada borili su se Ostrogoti, Gepidi, Franci, Avari, Južni Sloveni, a najduže Ugari i Turci čiji uticaji ostaju do dana današnjeg.
Sremska Kamenica i Petrovaradin se pod tim imenim pominju u 13. veku, a tvrđavu koju poznajemo danas izgrađena je za vreme Habsburške monarhije. Obzirom da je Hapsburška monarhija striktno zabranila pravoslavlje i naseljavanje Srba u Petrovaradinu, Srbi su odlučili da grade svoje kuće nasuprot Petrovaradina, na levoj strani obale Dunava. Taj grad se zvao Srpski grad, Račka varoš i Petrovaradinski šanac koji je osnovan je 1694.godine.
Kao što je već pomenuto, grad dobija ime Novi Sad zvanično 1748. godine i ediktom Marije Terezije proglašen je za slobodan kraljevski grad. Kao takav on brzo cveta na svim poljima, a posebno kao trgovački grad. Iako i tokom 18. i 19. veka Austro-Ugarska vlada ovim krajem, Vuk Stefanović Karadžić u svojim spisima nazvao ga je najvećom srpskom zajednicom na svetu. On je bio ekonomski i politički centar Srba. Bio je daleko ispred svih drugih gradova.
Tokom revolucije 1848. do 1849.godine Novi Sad je bio potpuno razoren kada je Ugarska vojska sa Petrovaradina bombardovala Petrovaradinski šanac. Nakon revolucije okrug kome pripada Novi Sad, Vojvodstvo Srbije i Tamiški banat postaje autonoman. Matica srpska seli se iz Budimpešte u Novi sad. U ovom gradu je 1863. izlazilo čak 9 srpskih listova, dok je u Zagrebu izlazilo 6, a u Beogradu samo 4. U Novom sadu je osovano Srpsko narodno pozorište, a ponovo se formirala i Srpska gimnazija. Osim političkog Novi sad je bio i kulturni centar Srba.
Nakon 1. svetskog rata, Habsburška monarhija je kapitulirala. Nakon toga stvara se Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Vojvodina pripada Srbiji kao autonomna pokrajina, kao što je i bila pod Austrougarskom monarhijom. Dalje kao što znate promene u državi: Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, koja nakon raspada postaje Savezna Republika Jugoslavija, potom Srbija i Crna Gora, i na kraju Republika Srbija.
Kao što sam i ranije pisala, svuda po Balkanu je najbolje ići kolima, ako mene pitate. Mada moram priznati da ko voli voz i putuje u grupi, uvek može biti jako zanimljiva opcija. Zgodno je i što se iz Beograda brzo stiže, jer je udaljen svega 90 km.
Što se smeštaja tiče ukoliko želite da budete u samom centru pogledajte na internetu stanove u okolini katedrale jer su tu najlepši pogledi. Ukoliko želite nešto intimniji smeštaj potražite kuće sa strane Petrovaradina, gde su fenomenalni pogledi na Dunav, a smeštaj i fantastičan čak i za razne proslave.
Iz Futoške ulice pored koje je smešten i Futoški park, nastavlja se Jevrejska ulica. Ona nosi takav naziv, jer je u 18.veku baš tu bio Jevrejski kvart gde su Jevreji slobodno živeli, kupovali kuće i posećivali Sinagogu. Svako veče ova ulica je zatvarana da iz nje niko nije mogao ući ni izaći. Ona vas dovodi pravo pred Pozorišni trg gde je i Srpsko narodno pozorište, spomenik Svetozaru Miletiću, Gradska kuća, Menratova palata. Nakon toga stižete pred Crkvu imena Marijinog, poznatiju kraće kao "Katedrala", koja se nalazi na glavnom gradskom trgu – Trgu Slobode. Tu je smešteno i gradsko jezgro Novog Sada.
Ukoliko želite u provod skrenite u ulicu Laze Telečkog. Ako ste ipak radi da šetate i obilazite grad, nastavite u Zmaj Jovinu ulicu koja će vas odvesti pravo pred Vladičanski dvor, spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju i bunar. Iza su i Saborna crkva i Trg Republike. Ukoliko skrenete u Dunavsku ulicu, ona vas vodi pravo u Dunavski park. Baš tu, nekada se nalazilo Dunavsko jezero 1911. godine, a na kraju današnje ulice su pristajali čamci. U okolini parka se nalaze muzeji Vojvodine, graada Novog Sada, Savremen umetnosti Vojvodine.
Dalje vas ova ulica vodi na Beogradski kej, gde možete izbiti na Varadinski most Duga i potom preći u Petrovaradin gde se nalazi čuvena Petrovaradinska tvrđava odmila zvana "Đava". Kao i beogradski Kalemegdan ona ima prelepe poglede. Obavezno je proći ove znamenitosti: Beogradska kapija, Ludvigova kapija, Ludvigov basition, čuveni Sat.
Na Petrovaradinu možete posetiti i Oficirsku plažu, koja je smeštena odmah pored Žeželjevog mosta. Sa strane grada obavezno posetite novosadsku plažu Štrand, iza koje se nalazi Limaski park. Ukoliko sa plaže pređete preko mosta Slobode, naći ćete se u Kamenici i u Kameničkom parku ispred koga je i Kamenička plaža. Nemojte zaobići ni Zmajev muzej sa ove strane Dunava. Takođe nedaleko od Štranda nalazi se Ribarsko ostrvo i plaža Šordoš.
Ukoliko imate vremena predlažem da napravite makar izlet do nacionalnog parka Fruška gora ili specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit.
SAVETI
Kada idete u Novi Sad obavezno svratite i do Sremskih Karlovaca. Nalaze se na 12 km od Novog Sada. Ovaj ceo grad je zapravo muzej koji čuva riznicu srpske istorije, kulture i umetnosti. Na gradskom trgu Branka Radičevića videćete predivna stara zdanja Bogoslovija, Magistrat, Rimokatolička crkva Svetog Trojstva, Bogoslovski seminar, Stefaneum i pravoslavna crkva svetog Nikole. Tu je i čuvena česma Četiri lava za koju važi legenda da ako popijete vodu sa nje uvek ćete se vraćati u ovaj grad. Iza je i prva srpska gimnazija. Ukoliko idete do reke, svratite u Pasent gde je zaista pravo uživanje na reci.
Takođe preporučujem vam da obiđete i Frušku Goru sa njenim velelepnim manastirima i interesantnim jezerima.
Kao što sam rekla na početku, Novi Sad ima neki svoj poseban ritam, i pruža vam poseban osećaj. Kao mala sam živela u Novom sadu zbog očevog posla, a kasnije sam se samovoljno vraćala u njega u više navrata. Iako je grad moguće obići za pola dana, savetujem nekoliko dana da odmorite dušu, mozak i uživate u lepotama ovog mesta.
Zdravo. Ja sam Džoli, a ime Džoligrafija nastalo je spajanjem mog nadimka sa rečju grafija, što znači opisivanje ili nauka. Obzirom da sam strastveni ljubitelj pisanja, fotografije i putovanja, odlučila sam da svoje tri ljubavi spojim u ovaj blog. Nadam se da ćete i vi uživati čitajući tekstove i gledajući fotografije, onoliko koliko sam ja uživala pišući i praveći ga.