Током вишегодишњих истраживања која су средином 20. века вршена на простору ове пећине пронађено је прегршт фосилизованих костију и зуба старих животињских врста које су у овом пределу живеле током последњег, четвртог леденог доба. Пећински медвед, дивљи коњ и дивљи магарац, пећинска хијена, лисица и пећински лав, рунасти носорог и мамут само су неке од животиња које су кренуле са севера Европе ка југу како би избегле велике климатске промене. И на том путу застали су баш на овом месту.
Иако на локалитету нису откривени људски остаци, пронађене алатке од камена и костију сведоче о боравку наших предака у Рисовачкој пећини. Камени шијак, камена секира и длето, али и оруђа направљена од костију као што су шило и бодеж, показују да је главно занимање којим се човек тада бавио био лов, док оруђа као што су стругачи за обраду коже и крзна и бутон за повезивање делова одеће, више говоре о свакодневном животу пећинског човека.
Рисовачка пећина уређена је тако да посетиоци могу дуж главног пећинског канала да виде реконструкције изумрлих врста - пећинског медведа и пећинског лава, док се на самом крају истражених делова пећине, у делу названом Дворана рисовачког човека налазе реконструкције једне палетеолитске породице. Кроз приказ породице окупљене око ватре, на тренутак можете осетити како је живот изгледао пре више хиљада година…
Због њеног великог значаја као налазишта праисторијске културе, Рисовачка пећина је заштићена законом. Њени дубоки канали данас представљају својеврсни музеј палеолита, који сведочи о непрекинутом људском развоју од самих зачетака цивилизације до данас.

Инфо: Пећина Рисовача