На обронцима Хомољских планина, на крајњем истоку Србије, налази се пећина Церемошња позната по пространим дворанама које красе сталактити, сталагмити, драперијe и бројни други пећински украси.
Улаз у Церемошњу налази се на надморској висини од 533 метра и у близини је села Церемошња по коме је и добила име.
Након проласка кроз узан канал дужине 87 метара, стиже се до велике дворане неправилног облика која умногоме подсећа на амфитеатре из старог Рима, због чега је ова дворана и добила име „Арена”. У њој се налази прегршт пећинских украса а најпрепознатљивији од њих је својеврстан амблем Церемошње, динамичан пећински стуб назван „На вечној стражи”.
Ту је и калцитни каскадни стуб назван „Водопад” који својом висином од преко 10 метара фасцинира посетиоце, али и висок стуб од сјајног белог калцита „Лепа Влајна” који подсећа на жену обучену у традиционалну ношњу овога подручја. Недалеко од „Лепе Влајне” налази се и „Младожења”, сталагмит изузетне лепоте, а ту су и два пећинска стуба који су због необичног начина на који су срасли названи „Другови”.
Кроз отвор у зиду од драперије, из „Арене” можете ући у „Понорску дворану” – тако названу због левкастог понора који се у њој налази. Двораном дужине 36 а ширине 18 метара, доминира велика полулопта од разнобојног тракастог бигра. Због пукотина на полулопти и одвојених сфера, овај импозантан пећински украс, висине скоро 4 метра, назван је „Распукла сфера”.
Осим у „Понорску дворану”, од „Арене” можете широким ходником отићи и до „Андезитске дворане” назване по вулканској стени андезит која чини њену основу. Од неколико различитих врста пећинских украса у овом делу дворане, најјачи утисак на посетиоце остављају снежно бели тавански накит, али и група необичних сталагмита названих „Крајпуташи”.
Када завршите разгледање свих дворана пећине Церемошња, вратите се до „Лепе Влајне” одакле можете наставити ка излазу из пећине крећући се прво 107 метара дугим јужним каналом а затим и првим од два ужа источна канала. Уређена кружна стаза за туристе чини обилазак пећине угодним и једноставним.
Поред несумњиве спелеолошке вредности, пећина има и археолошки значај јер су у њој пронађени остаци пећинског медведа, животињске врсте која је изумрла пре отприлике 100.000 година.
У пећину Церемошња увире Стругарски поток који затим нестаје у земљишту испод пећине да би се поново појавио као врело у километар удаљеној Бигар пећини. Ова је једна је од неколико пећина које можете посетити у овом крају а налази се на планинском врху Велики Штубеј, где су још и Голубањска пећина, водопад Сига, али и остаци келтског утврђења Арсин град.
Предлажемо вам да док сте у овом крају обавезно посетите и пећину Равништарка и Дубовачку пећину, обе изузетних природних лепота и археолошке вредности, а налазе се на само неколико километара од Церемошње.
Посету завршите пењањем на сам врх Великог Штубеја и с видиковца уживајте у погледу који се пружа на Поморавље, Шумадију и обронке Хомољских планина.
Инфо: Пећина Церемошња