У петак, 14. фебруара 2025. године, у 19.00 часова у галерији Народног музеја Ваљево, отвара се изложба "Солунски фронт у објективу ратног сликара и фотографа Драгољуба Павловића”, ауторке Драгане Лазаревић Илић, дипл.историчара, музејског саветника.

Изложбом ''Солунски фронт у објективу ратног сликара и фотографа Драгољуба Павловића'' презентовали смо део фонда који се чува у Народном музеју Ваљево уобличеног у оквиру сложене теме какав је Велики рат, а Солунски фронт његов завршни, најславнији део, са акцентом на докуметарној вредности фотографије.

Драгољуб Павловић ( 1875 – 1956 ) потиче из угледне свештеничке породице. Завршио је Иконописну школу у Сергејеву код Москве и Сликарску академију у Минхену, а потом радио као професор у Богословији ''Свети Сава'' у Београду. Као ратни сликар и репортер пратио је ратове 1912-1918. године. Посебно су вредни његови снимци посвећени одбрани Београда 1914. године (тј. он је први наш сликар који је снимио бомбардовање главног града уз дозволу Живојина Мишића) као и они са Солунског фронта.

Оригинали су у техници сепије, димензија тзв. визит карте, 6,5 х 4,5.

Фотографије са Солунског фронта приказују позицију српских снага на потезу Дунавске дивизије, у чијем Штабу је био Павловић, у периоду од 1916. до 1918. године. Тако су забележене све значајније војне операције и предели пресудних историјских догађаја као што су бојеви у ширем простору Горничева са заузећем Кајмакчалана 30. септебра 1916, битка у луци Црне реке и ослобођење Битоља 19.новембра 1916. године.

Због преласка на рововски начин ратовања, 1917. година обилује снимцима који се односе на историјске личности, добровољце, војну опрему, санитетску службу, црквене обреде, географске и етнолошке одлике поднебља, који наглашавају живот на фронту.
Пробој Солунског фронта од 14. до 21. септембра 1918.године огледа се у приказу стратешких кота, заробљавању бугарских официра и војника и похода на потезу Велес-Скопље.

Сачувани су бројни снимци са ратишта 1912-1918. године, као и део архивалија од којих је најзначајнији његов Дневник, вођен од 1895. до 1919. године, али мали број уметничких радова овог аутора: ''Кајмакчалан'' и ''Кајмакчалан'' са Сиве стене'',који се чувају у Народном музеју у Београду, ''Горничевски вис 1916.'' у Галерији Надежда Петровић у Чачку и ''Кнез Александар Карађорђевић'' у Задужбини краља Петра I Карађорђевића на Опленцу.