У петак 22. октобра, од 19.00 часова, Галерија РИМА у Београду отвара изложбу цртежа Владимира Величковића (1935-2019). 

Прослављени уметник, чијем је цртачком опусу галерија посветила шестотомну монографију Величковић - цртежи 1955-2019, на изложби је представљен корпусом радова насталих између 1959. и 1971. године (укључујући и један цртеж с почетка осамдесетих година).

Фокус изложбе је на цртежима из седме деценије XX века – преломном периоду у Величковићевом стваралачком развоју, када уметник прелази из неонадреалистичког у шири међународни дискурс нове фигурације. Шездесете године уједно су деценија првих великих успеха на неким од најзначајнијих смотри ликовних уметности у земљи и иностранству. Захваљујући Награди за сликарство на Париском бијеналу 1965. године, која је подразумевала стипендију за боравак у Паризу, Величковић се од 1966. године преселио у главни град Француске где је живео и стварао до краја живота.

С обзиром на то да је цртеж имао темељну улогу у свим трансформацијама кроз које је пролазио Величковићев модел слике, селекција цртежа на петој по реду Величковићевој изложби у Галерији РИМА, подсећа на овај значајни период кроз репрезентативне радове међу којима су Железничар (1959) и Утопљеник (1962), пандани истоимених Величковићевих слика, Композиција настала у Мајсторској радионици Крста Хегедушића 1962. године, Распорени цвет и Фигура излагани на Бијеналу у Сао Паолу 1963. године, као и Слепи миш приказан на Париском бијеналу 1965. године.

Почевши од фигура с краја педесетих година, преко оних насталих 1962/1963. година, до цртежа из друге половине седме и почетка осме деценије, попут оног из серије Глава (1965), Ерекција (1969) и Оратора (1971), изложба у Галерији РИМА нуди еволутивну линију на којој су се развиле неке од основних одлика савремености Величковићевог сликарства шездесетих година, међу којима ауторка текста у каталогу изложбе Невена Мартиновић посебно издваја: апропријацију фотографије, пароксизам агресије и акумулацију облика.