Римски споменици изложени у лапидаријуму у Великом барутном магацину (Београдска тврђава, Доњи град), у саставу сталне поставке Народног музеја у Београду, припадају Збирци античких и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика.

Овај редак и разноврстан фонд, најстарији и најбројнији ове врсте у Србији, прикупљан је од оснивања Музеја 1844. године. Изложени саркофази, надгробни споменици, жртвеници, почасни споменик, база са списком ветерана, натписи са грађевина и елементи декоративне пластике, највећим делом су откривени у Београду (Singidunum).

Известан број потиче са локалитета на Космају, у Костолцу (Viminacium), Сремској Митровици (Sirmium), као и са других налазишта у Србији, док поједини потичу из Албаније. Сви припадају хронолошком распону од I до IV века.

У Народном музеју у Београду су од седамдесетих година прошлог века извођени конзерваторско – рестаураторски радови на споменицима из овог фонда. О значају тих процеса, који се одвијају углавном у конзерваторско-рестаураторским атељеима и лабораторијама Музеја, ретко се говори, а процеси за публику остају невидљиви. Документарна изложба Нови сјај римских споменика. Koнзервација и рестаурација римских споменика из лапидаријума Народног музеја у Београду приказује избор комплексних и захтевних конзерваторско-рестаураторских  третмана, изведених од 2006. до 2008. и од 2011. године до данас, на надгробним споменицима и саркофазима изложеним у Великом барутном магацину.

Радовима је до почетка прошле деценије руководио Слободан Савић, конзерватор саветник. Аутори ове изложбе: Веселинка Нинковић, музејски саветник и кустос Збирке и конзерватори Мина Јовић и Марко Стаменковић, имали су за циљ да ширу јавност упознају с низом поступака и интервенција на музејским предметима из лапидаријума, који је био идеално место за рад са тешким и великим споменицима од камена, као што су саркофази.

Римски фигурални саркофази из II–III века, с представама у високом рељефу, по стилу и квалитету израде чине дела изузетне уметничке и занатске вредности. Сложенирадовина њима били су условљени затеченим стањем, а у проналажењу најадекватнијих метода и за културна добра најбољих решења, пред стручњацима је био двоструки захтев, естетски и историјски. Захваљујући вишегодишњим конзерваторско-рестаураторским радовима на каменим споменицима, од којих су поједини представљени на изложби, у могућности смо да музејски предмет сагледамо и публици прикажемо у његовој целовитој форми и пуном естетском изразу.