У уторак 29. јануара, у 19.00 сати у Музеју Војводине, Дунавска 35, отвара се ретроспективна изложба Микана Аничића, реномираног српско-француског сликара, под називом „Дворски портрети без краља“.  

Пресек педесетогодишњег стваралаштва биће представљено путем 31 одабраног дела из богатог и разноврстног опуса уметника упућеног на сталну потрагу за лепотом и дубљим значењима уметничког дела.

Изложба је отворена до 01. марта 2019. године.

У ликовном обликовању Микан Аничић пролазио је кроз различите стилске фазе – од симболичне фантастике, преко магијског реализма, до критичких представа савременог друштва. Синтезом митских светова од антике, средњег века и ренесансе до метафизички схваћеног сликарства и апокалиптичних визија будућности, он је развио аутентичан и особен стил, сажимајући искуства старих мајстора са промишљањима о духовним вредностима савременог човека. У центру његових алегоријско-симболичних композиција је човек, али и природа, у свој својој лепоти и моћи.

Преузимајући цитате у виду иконографије, тема и мотива из богатог репертоара европске културне традиције, он их интерпретира слободно, често на иронично-хумористичан начин. Током досадашњег стваралаштва, он је жанровски везан за портрете, пасторале и алегоријске композиције које ствара у серијама, циклично се враћајући на одређене теме. У његовим делима преплићу се еротско и духовно, људско и божанско, а његова естетика лепог укључује и елементе гротескног и чудовишног.  Велики део његове сликарске преокупације чини портрети - комплексне психолошке студије са мноштвом симболичних детаља. Репрезентативни портрети са елементима парадног евоцирају историјске портрете владара и дворјана, па отуда и назив изложбе Дворски портрети без краља, како је сам аутор дефинисао своју уметност.

На изложби ће бити приказано и дело Отмица Европе - идејна критика савремене Европе и њене еколошке, политичке и моралне кризе, за коју је Аничић награђен златном медаљом за сликарство на Салону француских уметника у Гран палеу у Паризу 2006. године. Ово програмско дело, по речима аутора, представља сублимацију свих његових сликарских знања.

На делима Микана Аничића сусрећу се појаве и ликови у јединственом метавремену, као и унутрашње и космичко, индивидуално и универзално. Својим визионарским представама уметник – апологета и пророк, упозорава и опомиње, али и нуди оптимизам и веру у избављење.Аутентичан стваралац, који сања о значењу и значају уметности, верује да је друштвени преображај могућ ако спасимо лепоту.