28. МЕМОРИЈАЛ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
„ПРЕД СУДОМ“
Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак
24. септембар – 1. новембар 2016. године
Селектори: Симона Огњановић и Стеван Вуковић
Уметници: Иван Фактор (Хрватска), Мирослав Савић и Драгомир Николић (Србија), Росела Бискоти (Италија), Јасмина Цибиц (Словенија), Хила Пелег (Немачка), Јелица Радовановић и Дејан Анђелковић (Србија), Теа Тупајић (Хрватска), Бојан Ђорђев (Србија),Франк Уве Лејсипен Улај (Холандија),Мајкл Бенсон (САД), UBERMOGREN (Швајцарска/Аустрија), Нови колективизам (Словенија), Тања Остојић и Давид Рих (Србија/Немачка),Коалиција уметника Gulf Labor: Грегори Шолет и Метју Греко (САД), Коалиција уметника Gulf Labor: Дорис Битар(САД/Либан), Уметничко-активистичка интернационална мрежа Нико није илегалан: Флоријан Шнајдер (Немачка), Сантиjаго Сијера (Шпанија).
Архитекта поставке: Милорад Младеновић
Визуелни идентитет: ШКАРТ
Свечаност отварања
Субота, 24. септембар 2016. године
Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак
Програм
13 сати, вишемедијски перформанс Мирослава Савића
14 сати, отварање 28. Меморијала Надежде Петровић (изложбу ће отворити дрИрина Суботић)
15:30 интерактивни сценски догађај у режији Бојана Ђорђева (Велика сала Дома културе)
Пратеће активности
Вођење кроз изложбу Стеван Вуковић и Симона Огњановић
Субота, 1. октобар у 13 сати
Субота, 15. октобар у 13 сати
24. септембар – 1. новембар 2016. године
Изложбени простори Уметничке галерије „Надежда Петровић“
Цара Душана 6 и Господар Јованова 11 (Галерија „Рисим“)
Радно време
Уторак – петак: 11 – 19h
Субота и недеља: 10 – 14h
032 222375, 032 343071
www.memorijal.nadezdapetrovic.rs/
28. МЕМОРИЈАЛ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
Изложба Пред судом представља уметничке пројекте који тематизују или при извођењу примењују неке од процедура својствених правосудној пракси, уз изузетке у којима се синтагма „довођења пред суд“ користи синегдотално. Наиме, процеси који се одвијају у неким од представљених радова фокусирани су на просуђивање, процењивање и вредновање, пре него на суђење у ужем смислу. Као резултат тог процеса, предмету просуђивања додељује се институционално легитимисан статус, те се суд који се тако доноси може сматрати нормативним. У подели улога које уметници преузимају на овој изложби они се појављују као форензичари, истражитељи, сведоци, оптуженици и тужиоци, или као својеврсни узбуњивачи који пред суд јавности износе проблеме уметничке продукције у актуелном контексту економске и симболичке размене. Отуда на изложби затичемо радове у којима доминира агонизам суднице, да би судска арена у коју су учесници тих пројеката бачени представила као арену и област уметности, па и цело друштво у доба потпуне доминације неолибералног капитализма. Међутим, поред њих налазе се и радови у којима публика на делу види начин комисијског одлучивања о најрепрезентативнијој форми уметничког рада у сасвим специфичном тренутку и контексту, или чак сâма одлучује о томе ко је „највећи српски уметник“, тако што му простом већином гласова додељује тај статус.
Радови у категорији Истраживање и суђење, преузимају и прерађују узорке из имагинарних представа судског и истражног процеса и из стварних простора у коме се они одвијају. Они користе дугачак швенк камере на суд и пороту у сцени суђења, или физички простор сале у којој се одвио историјски значајан судски процес, као и елементе форензичке процедуре. Ти узорци се преозначавају и реконтекстуализују, и активирају у смеру преиспитивања начина на који се истражним и судским процесима легитимишу, производе или репродукују односи у укупној друштвеној стварности. Сукоби око нормативности чине категорију у оквиру које уметници преиспитују статусе и позиције у пољу уметности, као и принципе њихове легитимације и делeгитимације. Наравно, то увек служи и као студија случаја за преиспитивања друштвених статуса и норми у ширем, извануметничком контексту, а увођење елемената истражног и судског процеса овде има превасходно драматуршку улогу. Следећа категорија радова на радикалнији начин проблематизује управо услове и границе важења друштвених норми, конфликте у њиховој примени, као и легалност и легитимитет њиховог негирања, кршења или довођења у питање, и то чини кроз експлицитну трансгресију појединих обичајних, моралних и законских норми. Крађа и оштећивање уметничких дела, подстрекавање на криминалну делатност трговине изборним гласовима, као и увреда заставе и грба СФР Југославије били су правне квалификације у оптужбама против аутора радова у категорији Уметник у сукобу са законом, против којих су покренути кривични поступци. И, коначно, иницијативе и пројекти у категорији Закон у сукобу с поимањем правде критикују законске регулативе које на посредан или непосредан начин омогућавају дискриминацију на основу земље порекла и социјалног статуса, као и експлоатације на основу позиције на тржишту рада.