Изложба„Салаши - између идеализованог и стварног“ у Етнографском музеју у Београду отвара се у четвртак, 28. јула у 20.00 часова. Изложбу ће отворити др Љиљана Гавриловић, научни сарадник у Етнографском институту САНУ. Аутори изложбесу Весна Недељковић Ангеловска, музејска саветница и Феђа Киселички, музејски фотограф Музеја града Новог Сада.

Породична газдинства на обрадивом земљишту, удаљена од насеља, позната под именом салаши, још увек могу да се нађу у плодној равници Војводине. Пољопривредна производња од које су људи на салашима живели била је у тесној вези са њиховим местом становања. То значи да су се куће, заједно са свим економским објектима, налазиле на самом имању, а имање се састојало од обрадивог земљишта, воћњака и ливада. Поред повезаности становања и привређивања, важна карактеристика салаша била је њихова изолованост, односно њихова физичка удаљеност од насеља – села и градова.

Салаши Војводине су били расути широм атара, алису почетком 21. века остали насељени углавном само они који су били поред асфалтираних путева и они који су, временом, срасли са оближњим местима. Са нестајањем салаша нестао је и салашарски начин живота, који, иако се у стварности састојао од напорног рада са неизвесним резултатом, за становнике ове регије представља идеју о идили и изобиљу.

Захваљујући Љубомиру Грубићу, Владимиру Червенки и Феђи Киселичком на изложби су приказане фотографије забележене током етнолошког истраживања салаша Бачког Петровог Села. Оне преносе емоције које се не би могле исказати речима. Поред избора фотографија изложба садржи и техничке цртеже тлоцрта основних типова салаша.