Ако желите да проведете један викенд ван урбаног градског језгра, а нисте расположени за дуге вожње, предлажем вам један излет, који ће бити садржајан, а не много напоран. Реч је о Новом Саду и околини. У тексту ћете наћи неколико предлога за обилазак, предлог једног салаша за ручак и једног места где се можете засладити.
Наш излет је почео тако што смо се из Београда упутили ка Чортановцима, како бисмо се купали на локалној плажи на Дунаву. До Чортановаца смо ишли старим новосадским путем, око 70 км, које пређете за око сат времена вожње. Ако желите да уштедите на времену, аутопутем за Нови Сад можете ићи до искључења за Стару Пазову (без наплате путарине), а онда локалним путем ка Старој Пазови и Инђији. Видећете скретање за Чортановце, код импресивног храма Благе Марије у Банстолу.
Из имена вероватно наслућујете да су управо на овој плажи снимане неке од сцена култног филма "Варљиво лето '68", а плажа је заправо и настала за потребе снимања овог филма?! Некако, и данас има тај ретро шмек, као да је остала у времену 70их.
Да бисте дошли до плаже, од скретања за Чортановце идите само право, до скретања за резиденцију "Вила Станковић" (велелепна, а нажалост затворена за посете). Овим уским асфалтираним путем настављате низбрдо кроз шуму. Када будете видели мост изнад вас, идите макадамом испод моста и стижете убрзо до плаже на Дунаву. Има места за паркирање у хладовини.
Манастир Велика Ремета
Након купања на плажи, продужили смо неких 10 км, до једног од најлепших фрушкогорских манастира - манастира Велика Ремета. Ако није најлепши фрушкогорски манастир, онда је свакако манастир са најлепше уређеним и најсадржајнијим манастирским поседом.
Када прођете кроз манастирску капију, прво ћете осетити свежину у хладу старог дрвећа. Баш испод тог дрвећа имате доста места да оставите ауто. Одмах код места где се паркирате, видећете мали етно парк, са неколико старих кућица-брвнара, воденицом и дрвеним мостићима. На том простору, као и у целом комплексу, има пуно места за одмор и предах. Овде ћете видети и мали базен са ситним животињама: патке, гуске и сл. Сам садржај привлачи бројне посетиоце, па ћете овде ретко кад бити једини гости.
Са друге стране имања је импресивна фонтана. На врху поседа се налази капелица, одакле се пружа поглед ка манастирској цркви. У сред предивне природе у којој се манастир налази, видећете и Витлејемску пећину, која је деци посебно занимљива. Једном приликом смо овде дошли за Божић, па је посета пећини била посебан доживљај. Посету можете завршити у манастирској цркви и сувенирници.
На око 2 км сеоским путем од манастира, наћи ћете извор Убавац, на коме је изграђена капела посвећена Св. Димитрију (1899. година), а такође припада манастирском комплексу. Пут до њега је означен само из правца ка манастиру. Ако идете до извора након посете манастира, на првој великој раскрсници скрените десно, па макадамом наставите право. На извору можете наточити воду и умити се, јер је ова вода посебно позната по лековитости за вид.
Да ли смо овај салаш у селу Гладнош изабрали зато што смо у том тренутку били баш гладни? Дефинитивно не, јер је ово једно од места за која викендом за ручак морате имати резервацију, направљену бар дан унапред. Дакле, овде се не долази случајно кад огладните, већ због резервације, морате посету унапред планирати. Локација салаша је уз сам стари новосадски пут, тако да делује успут када кренете у ове крајеве. Паркинг је уз пут и увек је препун.
Организовали смо врло леп породични ручак, у хладу њихове велике баште, коју красе карирани столњаци и шарене столице. Башта је у природној хладовини и стално пирка ветар, тако да је било врло пријатно. Близу столова је игралиште за децу, које је углавном у хладовини, а имају и кавез са ситним животињама и пауновима. Храна је врхунска, порције огромне, а цене просечне, чак и ниже него у Београду. Салашарска кућа је у стилу војвођанских салаша, са ваљком ишараним зидовима и много детаља.
Да пређемо на оно главно...
Тешко је било да се одлучимо шта пробати, али овог пута смо се одлучили за говеђи гулаш са кромпир пиреом, салашарску рапсодију (за двоје - кобасице, бечка шницла, роловано бело месо, поховани качкаваљ, одлични уштипци, сос, урнебес, лук, помфрит), као и за Карађорђеву шницлу. Пробали смо њихов сремачки ручак и одлучили да следећи пут овај оброк једемо сви. Заиста је одлично, богато и преукусно.
Дакле, поред претходних, моја препорука иде и за сремачки ручак, који се састоји од следећег: одлична домаћа супа са домаћим резанцима, ринфлајш - барено јунеће месо и шаргарепа из супе, сос од мирођије - фантазија од укуса, парадајз сос, богата мешана салата, бечка шницла и поховано бело месо са кромпир пиреом, и за крај - преливена пита са вишњама.
Конобар је био врло љубазан и услужан.
Након ручка смо отишли у шетњу Новим Садом, иако је био врео дан. Од салаша до града нам је требало око 20 минута вожње. Као и увек кад долазимо у Нови Сад, паркирамо се на паркингу иза позоришта.
Иако је "горела земља" тог дана, на шеталишту је било изузетно пријатно, јер стално пирка ветар, а после 17х је готово цела пешачка зона у хладу.
Изненађење и "хајлајт" ове посете Новм Саду је била отворена тзв Катедрала (иначе католичка црква Имена Маријиног) за посетиоце (недеља, око 17х). По први пут од кад сам у посети Новом Саду сам имала прилику да видим да је катедрала отворена. Било ми је изузетно занимљиво да видим њену унутрашњост, па сам ушла, али само до ограде. Даље се не може.
Ако дођете у центар Новог сада, препоручујем вам да прошетате пешачком зоном до Дунавског парка. Успут разгледајте бочне уличице, у којима ћете видети бројне слатке кафиће у хладовини. У неком од њих можете попити пиће и упијати дух овог војвођанског града. Дунавски парк је посебно интересантан деци, јер у њему, на језерцету, живе паткице и корњаче. Хладовина је, тако да је пријатно за шетњу, а има и чесма за освежење.
Ово је једно од места која никада не заобиђемо када дођемо у Нови Сад. Обично седнемо у башту овог кафе-ресторана, али смо овог пута одлучили да уђемо унутра, јер је било далеко пријатније, а није било гужве. Ентеријер ме је одушевио! Све је врло модерно, али са елементима који нас враћају природи. Врло лепо и отмено уклопљено.
Када је у питању понуда, тешко је објаснити њихов концепт, али рецимо да је примарно реч о здравијој храни. Имају у понуди пића, јела, слаткише, али је све врло необично - и по изгледу и по саставу. Све је спремано од квалитетних састојака, па тако можете очекивати и мало јаче цене, које оправдавају квалитет.
Оно што ме је одушевило је кутак за децу који имају унутар ресторана - неколико огромних плишаних медведа, мали лејзи бегови, књиге са бајкама, табла са кредама и сунђером. Све што је потребно за њихову игру, док ви на миру пијете пиће или клопате. Одмах уз тај кутак је сепаре у излогу, за више људи, који вам препоручујем да заузмете ако долазите са децом. Наћи ћете га одмаг десно од улаза.
Шта смо пробали овог пута?
Пробали смо чоко торту, која се служи са наром и преливом од малине, сирову торту са боровницама (без шећера) - фантазија од укуса, и нешто што се зове "Movie time". Реч је о америчким палачинкама са преливом од пистаћа, посутим наром и кокицама са спирулином. Не треба ни да вам пишем колико је ово необичан слаткиш, већ вам је по састојцима јасно. Порција је огрооомна. Преукусно је и дефинитивно нешто што морате код њих пробати.
Када су цене у питању, два пића и слаткиши које сам вам набројала су изашли око 2.100 динара.
Корисне информације и савети:
У наставку ћете наћи мапу атракција које смо посетили.
Период посете: август 2021. године
Аутор текста и фотографија: Бојана Ј.