Верује се да је у овој пећини Хаџи Продан скривао збегове од Турака, због чега је пећина и названа по њему. Локално становништво зове је још и Рашћанска пећина, а користи се и старији назив Шљепаја.
У пећини дугој 400 метара налазе се два нивоа. У доњем делу Хаџи Проданове пећине налази се пространа дворана чија је десна страна покривена великим бигреним саливом и плитким базенима у којима се сакупља вода с плафона, док се у централном делу дворане налазе импозантни сталактити и сталагмити. Зидови дворане окићени су саливима који подсећају на водопаде замрзнуте у времену. Из дворане главног канала можете се попети на горњи спрат пећине који је испуњен разнобојним таванским и зидним пећинским украсима.
Осим спелеолошког, Хаџи Проданова пећина има и велики археолошки значај, будући да представља једно од малобројних вишеслојних палеолитских налазишта на централном Балкану. На самом улазу у пећину пронађени су делови керамике која потиче из старијег гвозденог доба, а у геолошким слојевима стена пронађени су камени артефакти који припадају периоду између 20. и 10. миленијума пре нове ере, као и предмети из средњег палеолита. Хаџи Проданова пећина је у прошлости била станиште бројних животиња, те су у њој пронађени остаци преко 25 врста инсеката, делови лобање изумрлог пећинског медведа, као и зуб дужине 12 цм!
Не пропустите прилику да научите више о историји и спелеолошким вредностима Хаџи Проданове пећине али и да боље упознате друге знаменитости овога краја. Посетите реконструисану цркву изграђену почетком 20. века која се налази на самом улазу у пећину, а затим одвојте мало времена да обиђете оближњи град Ивањицу, планину Голију или традиционални музички фестивал који се сваког лета одржава у Гучи.

Инфо: Хаџи Проданова пећина