Шетња обалом Палићког језера

Иако је у 18. веку откривено да су језерска вода и муљ лековити, па је настала једна од монденских балканских бања, данас је језеро толико загађено да купање није дозвољено. Штета, јер је доста плитко (највећа дубина је око 3м) и брзо се загреје вода. Колико је место некада било значајно, говори и то да је постојао трамвај Суботица-Палић (око 8 км), као и воз који је полазио из Земуна, овде имао станицу, и настављао ка Будимпешти. Интересантно је да је читава обала, у дужини од 17 км уређена и може се њом прошетати. Најуређенији је централни део, где се налазе највеће знаменитости, али је лепо прошетати и по дивљини. Обавезно погледајте водоторањ, прошетајте Великим парком, уживајте у лепоти музичког павиљона, Женског штранда, Совине куле, а на крају шетње посетите и ЗОО врт, који се налази готово уз језеро.

Палићко језеро

Бећарска тањирача на Мајкином салашу

Салаши на северу Бачке, опевани у песмама, неизоставна су атракција ако се налазите на Палићу. Најбоље је посетити их у време ручка - склонићете се од најјачег сунца, уживати у домаћој храни, а потом и прошетати и уживати у природи. Овог пута је избор био "Мајкин салаш". Био је топао дан, подне већ прошло, па смо бег од врућине нашли у хладу винове лозе њихове баште. Дрвене клупе и столови, пуно цвећа, етно декорација, изнад вас још незрело грожђе... милина.

Унутрашњост Мајкиног салаша на Палићу

Овде смо свратили на ручак, који је био заиста одлично спремљен и врло брзо послужен. Око 13 часова није било гужве, али су касније људи почели да пристижу. Нисмо имали резервацију. Ако сте са децом, одмах уз башту је велика ливада са игралиштем од дрвета. Окрепили смо се домаћом јунећом супом и парадајз чорбом са тестом. Као главно јело смо пробали "Бећарску тањирачу" - доносе вам на сто врелу тањирачу, у којој цврче кромпир, поврће и микс меса са роштиља. Порција је за две особе. Морам признати да никад нисам јела укуснију роловану џигерицу у сланини. Порције су велике, али су цене београдске.

Преукусна ролована џигерица у сланини

После ручка смо прошетали по имању. Из ресторана, преко ливаде, долазите до летњиковца направљеног на језерцету које пресеца имање. Колико сам дивних локвања овде видела! Неке расцветале, а већину у пупољку. Видели смо да долазе и пецароши, јер је за њих направњена посебна оаза - острвце до кога се долази малим сплавом, којим се и ви сами можете провозати. Даље пут води стазицама утканим у природни амбијент, до сеоског имања у коме можете видети домаће животиње, затим поред некадашње етно поставке, па поред воћњака који се налазе иза салаша. Ако имате среће, у ово доба ћете затећи зреле вишње.

Мајкин салаш

“8 тамбураша” у винарији “Звонко Богдан”

Ако сте на Палићу и љубитељ сте вина, обавезно посетите винарију "Звонко Богдан". Ми смо прошетали по имању и кроз винограде, али овог пута нисмо ишли на туру обиласка винарије. Када прилазите Палићу, прво шта ћете видети су ови шарени, типично палићки, кровови винарије, која је изграђена 2008. године, у стилу сецесије, популарном на овим просторима.

Кров винарије Звонко Богдан

Винарија носи име овог господина, који је деценијама синоним за уметност и врхунски доживљај. Око винарије се налазе виногради, на три парцеле са различитим врстама винове лозе. Све је као под конац и лепо означено. Можете прошетати виноградима и уживати у мирису ружа које се такође гаје на ободу винограда. Вина која можете пробати настају искључиво од грожђа из овог винограда. Вероватно најпознатија су "Осам тамбураша" и "Живот тече". Под истим називом постоји винарија и салаш винарије, и налазе се на различитим локацијама. Провозали смо се до салаша винарије, у намери да тамо ручамо, али нажалост, овај диван комплекс крај Лудошког језера је отворен само за прославе и окупљања. Имајте то у виду да не направите грешку као што смо ми. Уколико желите да обиђете винарију и дегустирате вина, ево пар информација. Стандардна тура кошта 800 динара и укључује дегустацију три врсте вина (четири вина - 1.200 динара, шест вина - 1.700 динара). Радно време је од недеље до среде од 10-16 часова, а од четвртка до суботе од 10-20 часова. Имате и опцију поручивања винског мезетлука, који се креће од око 400 динара (по особи), па на више.

Винарија Звонко Богдан

Шетња Суботицом, ризницом сецесије

Посета Палићу не може да прође без шетње по Суботици, граду који називају и "српска Барселона", коме је печат дао бачки Антонио Гауди, Ференц Рајхл. Иако је архитектура оно што овом граду даје посебну чар, причу бих почела од њихових чувених посластичарница. Иако овде можете појести куглу одличног кремастог сладоледа за 50 динара (што је дупло јефтиније него у Београду), препоручујем вам да обавезно пробате локални специјалитет "шомлои галушка" (касније следи препорука где сам јела најбољи).

Шетња по Суботици

Кажу да је овај необични слаткиш први направио главни конобар познатог будимпештанског ресторана "Гундел". Желео је да импресионира своју даму, али је у кухињи имао само остатке. На брзину је смућкао слаткиш - патишпањ са чоколадом и кремом од ваниле, са румом, сувим грожђем и шлагом.

Пробајте, мене је одушевио!

Рајхлова палата у Суботици

Да се вратимо градској архитектури. Свакако најупечатљивија је Градска кућа, украшена у стилу мађарске сецесије, са чијег торња можете посматрати панораму града. Испред Градске куће је трг са фасцинантном плавом фонтаном од Жолнај керамике. Ако желите да видите један од најлепших примера сецесије, прошетајте и до Рајхлове палате, у чијем дворишту је један од најпопуларнијих суботичких ресторана "Бос". Нешто даље од строгог градског језгра је и суботичка синагога, једна од најлепших синагога у Европи, декорисана у стилу бечке сецесије. Друга је по величини, после синагоге у Будимпешти. Шетајући Суботицом, немогуће је не приметити јаку везу са суседном Мађарском, како у језику, структури становништва, храни, архитектури... Мој општи утисак је да је ово један жив град, али истовремено миран и тих, лепо уређен, успорен...онако, војвођански.

Упознавање са становницима ЗОО врта Палић

Ако сте љубитељ ЗОО вртова, онда ће вам се овај палићки веома допасти. Врло је лепо сређен и некако је "природнији" од, на пример, београдског. Просторно је већи од њега и заузима двоструко већу површину. Мислили смо да нам неће требати више од сат времена да га обиђемо, али смо остали око три сата, и могли смо још. Имате осећај као да шетате парком и разгледате животиње које су ту у природном окружењу. Унутра је пуно разноврсних биљака, има много цвећа, а амбијенти у којима бораве животиње су уређени и одржавани. Улазница је 300 динара, за децу 200 динара, а имате и породичне улазнице (родитељи и деца до 15 година) по цени од 800 динара. 

Испред ЗОО врта постоји паркинг, у хладу старог дрвећа. Постоје посебни програми храњења животиња, који се реализују током викенда. На самом улазу ће вас дочекати уређен плато, са једном необичном поставком, пауном направљеним од цвећа. Иако је ЗОО врт велики, њиме ћете се лако кретати, јер је на стазама симболом стопала, означен правац којим се треба кретати.

Најпре долазимо до неколико кавеза са птицама, и прелепог језера са лабудовима. Унутар језера је мало острво са кућицом за лабудове, која потиче из 1949. године. Након тога можете видети ракуне, а након њих риса и простор у коме се налази мрки медвед, који обожава да за посетиоце изводи забавни програм. Медведа можете посматрати са терасе, а можете и из пећине која симболизује пећину Алтамира, а и осликана је по узору на њу. У целом парку има мноштво фигура, чесми и фонтана са мотивима животиња. Потом долазимо до лавова, као и простора препуног цвећа, након кога се налази парк са клупама у шуми, као и простор на коме су нојеви и жирафе. Након тога долазимо до простора одакле се пружа велико језеро, са острвом мајмуна, а преласком преко језера, долазите у део где се налазе бикови, јелени, ламе, камиле...

Ту се налази и један прелепо уређен павиљон за излетнике. У оквиру павиљона постоји судопера, клупе, столови и простор у који може да се убаци роштиљ. Све је изузетно чисто и нигде се не осећа мирис животиња. Шетњом даље се долази до слонова, мајмуна, али и до платоа на коме се налазе бројне клупе и столови, кафе, продавница и тоалети. Преко пута је један леп дрвени павиљон, али и базен за фоке, које у одређено време изводе шоу (лети у 18 часова). Недалеко је део са разним врстама птица, а ту је и занимљива поставка која вам помаже да видите колико је распон крила орла већи од распона човекових руку. Свакако место које обавезно треба посетити, јер ћете уживати у шетњи прелепом природом.

Зоо врт на Палићу

Супа од морке на салашу “Јелен”

На непуних километар од водоторња на Палићу, пређите пругу и стотинак метара напред угледаћете велико имање и паркинг. Салаш је заиста предивно уређен. Састоји се од неколико објеката: великог игралишта за децу, базена, паркинга и дела који је намењен за смештај. Окружен је шумом и равницом и налази се у мирном амбијенту. На самом улазу у комплекс се налази кућица из XIX века, која је аутентична и у њој се продају сувенири. Преко пута, у дворишту, је лепо уређено пространо дечје игралиште, са бројним справама, трамболином и мини тереном за кошарку. На травњаку је смештена и дрвена бина, на којој лети госте забављају тамбураши. 

Салаш Јелен

А када је храна у питању...ту се нема шта много рећи.

Треба се само препустити фантастичним укусима. Особље је изузетно љубазно и потрудиће се да вам угоди на најбољи могући начин. Јеловник ресторана није обиман, што нас је у први мах изненадило, али знајте да шта год из менија наручите нећете се покајати. Порције су огромне и храна је преукусна. Цене су просечне.

Препоручујем да оброк почнете са супом. И то каквом! Специјалитет куће је супа од морке (дивље кокошке), али је немају увек. Супа је преукусна и здрава, слична пилећој, али са укусом дивљачи. Након тога узмите неку салату, нпр. шопску, а донеће вам и домаћи хлеб, спремљен у њиховом сачу, заједно са укусним пројицама. Након тога, спремите се да уживате у правом гастрономском рају. 

Супа од морке

Наручили смо фантастична свињска ребра, која се пеку под сачем, а служе се уз пекарски кромпир и мало сезонске салате. Следећи специјалитет који смо пробали је било једно необично припремљено јело – плетена вешалица. А о чему је реч? Наиме, месо вешалице је сечено на траке, уплетено у плетеницу и четири такве плетенице су печене на кајмаку. Служи се са печеним кромпиром и мало сезонске салате и има заиста фасцинантан укус. Након јела би био ред да се пробају и колачи, али за њих није било места. Иначе, код њих можете пробати крофне, гомбоце са шљивама и многе друге бачке ђаконије. Иначе, када је лепо време, овде уме да буде велика гужва.

Плетена вешалица

Јунећи перкелт и шомлои галушка у ресторану “Абрахам” -

На крају насеља Палић, поред локалног пута који води према мађарској граници, више од 70 година постоји овај локал посебно познат међу мештанима. Прву крчму у овом крају је отворио Јожеф Абрахам 1939. године. У то време су први гости били узгајивачи воћа и поврћа из околине, који су кочијама кретали ноћу у 2 сата ујутру, да би продали своју робу на суботичкој пијаци.

Ференц Абрахам је 60-тих година XX века преузео вођење посла, а крчму је проширио и претворио у ресторан. На почетку су припремали само пилећи паприкаш, а уз вино су нудили домаћу кобасицу и зимску саламу. Када су Абрахама упитали зашто нема музике у гостиони, дао је одговор: „Јер овде свирају кашике и виљушке”. Пошто су мушки чланови породице Абрахам били велики гурмани, месо су припремали са посебном стручношћу. Такође су веровали да послуживање гостију боље обављају мушкарци, па су власници ресторана све до данас сачували ту традицију. Међутим у кухињи су главну улогу добиле супруге.

На јеловнику су од почетка била традиционална јела по породичним рецептима. Први позитиван утисак су конобари, професионалци, веома љубазни и пуни манира. Услуга је брза, прецизна и знају све о јелима која служе. Сместили смо се у башти, поред лепе фонтанице. Радно време им је од уторка до суботе од 11:00-22:00, а недељом од 11:00-18.00. понедељком не раде!

Споља не делује као ресторан, већ као стамбени објекат, али је то управо стил свих правих мађарских чарди. Унутра је све прелепо, али сведено, и изузетно чисто. Специјалитет овог места је традиционално јело, гулаш од јунеће главе, који се кува само петком и налази се у јеловнику ресторана већ од самог почетка, а од тада је веома пупуларно јело међу гостима. Поручујемо јунећи перклет, заиста преукусан. Месо се топи у устима, мекано и добро скувано. Можете га јести уз тестенину са сиром и сланиницом, тестенину са сиром или обичну тестенину, што је можда и најбоља комбинација. Тестетнина са сиром и сланиницом је необичан прилог уз ово јело, али се добро слаже. Кад поручите чорбаста јела, обавезно добијете портлику (велику црвену), за случај да вам нешто кане из кашике, па да се не уфлекате (а то је увек случај). После добрих залогаја следи десерт. Специјалитет им је шомлои галушка, о којој сам вам претходно писала. Овде сам јела дефинитивно најбољу.

Шомлои галушка

Служе је у чашама као за сладолед, а заправо представља патишпањ који је натопљен румом и чоколадним кремом, па измрвљен и преливен шлагом. Унутра има и сецкане орахе, лешнике и суво грожђе. Веома је необично, освежавајуће и укусно. Имају и занимљиве палачинке са маком и наранџом (две у порцији). Ресторан је простран, унутра има доста места, а у башти 10ак столова. Излазимо одавде пуни позитивних утисака и свима ово место препоручујемо.

У повратку … Сомбор

Град који сам већ дуго желела да посетим, а увек ми је био некако далеко и ни мало успут. Овог пута смо чврсто решили да у повратку из Суботице свратимо у Сомбор. Градић је баш леп и ушушкан. Миран и тих, сав у цвећу, са много посластичарница представља право место за предах. Са главног трга се чује жубор фонтане, док испијате пиће у неком од бројних кафеа на шеталишту.

Међутим, у Сомбор никако не можете само "свратити".

Нова градска кућа у Сомбору

Овде има толико тога да се види да слободно можете остати током викенда. Оно због чега свакако морате доћи у Сомбор је слика "Битка код Сенте", највеће уље на платну из једног комада у Србији, али и на простору бивше Југославије (4x7 м, са рамом око 40 квадрата). Чува се у здању Жупаније, испред кога је диван трг са фонтаном, а иза огроман парк са рестораном "Фијакер", који је име и добио по једном од заштитних знакова града.

У граду ћете наићи на бројне бронзане скулптуре, међу којима је и скулптура Лазе Костића, који вас чека да се фотографишете. Сомбор се сматра најзеленијим градом у Србији и једним од најзеленијих у Европи. Некада је постојао обичај да се за сваког рођеног Сомборца посади по једно дрво. Тако многи од њих и данас имају своје дрво у граду. Међу дрвећем ћете видети и чувене сомборске бођоше, необично дрво са бобицама. Ако се одвезете мало даље од центра, доћи ћете до Великог бачког канала, који је мештанима једна од омиљених дестинација током лета. Они овде долазе на купање. Али оно што ми се допало у овом делу града је атмосфера - опуштена, лежерна, права летња. Дуж канала се налази неколико кафића и чарди, међу којима је и веома цењена чарда "Андрић". Сви они имају предивне баште изнад канала, у којима можете уживати у топлим летњим данима.

Недостајало ми је времена да још упијам ову атмосферу. Вратићу се...

Аутор текста и фотографија: Бојана Ј.