Манастир је крајем XVII века био разорен од стране Турака и преко два и по века је био напуштен. Велике површине фресака са сводова и кубета су уништене, а фреске које су очуване, очуване су искључиво захваљујући квалитетној изради. На појединим композицијама ћете видети и трагове лепка, којим су били причвршћени златни листићи који су временом отпали. У првој половини XX века, црква је обновљена, али током Другог светског рата није била поштеђена. Након завршеног рата, почињу конзерваторски радови који трају и данас.

Манастир Сопоћани

Архитектура и фрескосликарство Сопоћана

Централно место манастирског комплекса заузима црква посвећена Светој Тројици, чија је архитектура веома сложена. Скромно је зидана шупљикавом сигом, има изглед тробродне романичке базилике. Фасада је подељена на два дела. Са источне стране се налази олтарски простор, док је са западне стране у време Стефана Душана у XIV веку дозидан отворени егзонартекс. Између наоса и егзонартекса се налази припрата, а са северне и јужне стране, налазе се капеле и певнице. Капеле су посвећене Светом Стефану, Светом Симеону, Светом Ђорђу и Светом Николи.

Српска архитектура у доба раних Немањића је била под снажним утицајем архитектуре романике, која је негована на обалама Јадранског приморја (прилагођена, наравно, потребама СПЦ).

Манастир Сопоћани

Као и архитектура, и фрескосликарство је било под утицајем запада. Иако је манастир имао тешких дана, па у појединим фазама био и напуштен, фреске су јако добро очуване. Најочуванија је фреска Младог апостола Филипа која се налази у северној певници.

Грандиозна композиција, која привлачи пажњу свих верника, је композиција Успење Пресвете Богородице, која се налази на западном зиду главног дела храма. Површина композиције је око 30 м2. Осим ове две композиције, веома је значајна композиција Смрт Ане Дандоло, затим ктиторска композиција и композиције великих празника (Цвети, Распеће Исуса Христа, Васкрсење Лазарово, Сретење…).

Манастир Сопоћани

Урош I је Сопоћане наменио себи за маузолеј

Пре него што је Урош I овде сахрањен, ту је најпре положено тело његове мајке Ане Дандоло – ћерка моћног млетачког дужда Енрика Дандола. Гробно место краља Уроша I се налази у главном делу манастирске цркве, а насупрот његовог гроба, смештен је гроб српског архиепископа Јоаникија I. Тако су пети владар династије Немањића и пети архиепископ српске цркве сахрањени у истом манастиру.

Како стићи?

Манастир је удаљен око 16 км од Новог Пазара и скоро 300 км од Београда. Са паузама, више од 4 сата ће вам бити потребно да дођете до манастира. Пут вас, од Београда, води преко аутопута Милош велики ка Чачку и Краљеву. Затим путујете кроз живописну Долину јоргована према Рашкој и Новом Пазару.

Не пропустите

Када дођете, немојте пропустити да посетите Нови Пазар са објектима исламске архитектуре; Цркву светих апостола Петра и Павла у Новом Пазару (најстарији православни храм на територији Србије); као и манастир Ђурђеви ступови. Ако имате жеље и снаге, можете се попети и до Старог Раса или једноставно уживати у погледу из туристичког насеља које се налази у подножју.

Када завршите обилазак манастира и купите сувенире, можете уживати на тераси у кафи по избору коју ћете сами припремити. На тераси се налази апарат за припрему кафе, а платићете онолико колико сте у могућности.

Извор података: Задужбине Немањића