Места која смо желели да посетимо већ неко време су Ваљево и вештачко језеро Ровни. Ваљево је удаљено од Београда неких 100 км што га чини идеалном дестинацијом за једнодневни излет.
Када смо стигли у град прво смо одлучили да прошетамо једном од главних шеталишних зона - улицом Кнеза Милоша и да седнемо негде да попијемо прву јутарњу кафу. Главна улица је као и код других градова окружена кафићима, продавницама и посластичарницама. Такође, у близини можете видети и споменике Живојину Мишићу и Десанки Максимовић, који је донекле јединствен јер је постављен још док је песникиња била жива.
Међутим, посебно место у Ваљеву је стара занатска и трговачка четврт Тешњар. Према једним изворима, ова улица име је добила по Тешњак-бегу, ваљевском кафеџији коме се после Другог српског устанка губи сваки траг. Док према другим, име је добио по томе што се налази стешњен између брда и реке Колубаре.
Док смо шетали калдрмисаним улицама, окружени кућама које су офарбане у разне боје схватили смо због чега су бројни домаћи филмови снимљени управо овде (“Ивкова слава”, “Шешир професора Косте Вујића”,"Краљ Петар I", “Марш на Дрину”, "Тома", серије "Бранилац", "Бележница професора Мишковића" и сл.). У овом делу Ваљева делује као да је време стало. Иван и ја смо се шалили како и ми имамо нашу Хавану. Верује се да је овде некада било преко 80 занатских радњи. Данас су овде присутни воскари, бербери, кројачи за народно одело и други. Кажу да је овај део града најлепши у августу када се одржавају “Тешњарске вечери”, музичко позоришна манифестација.
Након Тешњара смо кренули ка најстаријој згради у Ваљеву, Муселимовом конаку.
Ово место је у историји познато по томе што су управо ту били заточени кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. Након погубљења, њихове главе су набијене на колац и постављене на кров Муселимовог конака. Овај догађај је познат као “Сеча кнезова” и био је повод за избијање Првог српског устанка. Сада се унутра налази музејска поставка која је посвећена Првом и Другом српском устанку.
Следећа станица нам је било брдо Видрак.
Ово место је посебно јер се са њега пружа предиван поглед на Ваљево и околину. Управо ту се налази и истоимени парк који је посвећен борцима револуције. У његовом центру је споменик Стевана Филиповића, који је био борац против фашизма, због чега је обешен у Ваљеву 1942. године. Његова слика у природној величини са подигнутим рукама и вешалима око врата се налази у Њујорку у згради Уједињених нација.
Након парка Видрак упутили смо се ка манастиру Лелић. Овај манастир је од Ваљева удаљен 11 км и представља задужбину Владике Николаја, чије се мошти управо овде и налазе.
Цео простор око манастира је јако лепо сређен, тако да смо ту направили кратку паузу пре одласка до видиковца Велика стена на језеру Ровни.
Језеро Ровни је вештачко језеро које је удаљено од Ваљева неких 15 км, а настало је преграђивањем реке Јабланице и изградњом бране. Међутим, лоша страна је та што, да би дошло до изградње бране, било је потребно потопити цркву Св. Арханђела Михаила, односно Ваљевску Грачаницу.
Наш циљ је био да дођемо до видиковца Велика или Лазарева стена, одакле се пружа спектакуларан поглед на језеро. Ми смо овде ишли почетком јула, тако да је могуће да сада постоји други пут до тамо. У сваком случају, ми ћемо вам написати како смо ми дошли до видиковца.
Након манастира Лелић упутили смо се ка селу Стубо. Пут је у једном делу био поприлично лош, али сво то труцкање је на крају вредело. Уколико не успете да се снађете, увек можете питати мештане. Само питајте где се налази сеоско гробље и они ће вам објаснити. Када стигнете до гробља, ту можете паркирати ауто. Поред пута постоји мала табла где пише Велика стена и тим путем требате кренути. Сам успон до видиковца није тежак, неких 1,5 км, а чак смо видели и један пар који је на ову авантуру кренуо са малом бебом. Један део пута је макадам, а затим долазите до једне ливаде са три стазе. Ви треба да кренете левом стазом, након чега долазите до шумице. Након кратке шетње кроз шумицу долази се до благог успона.
Тек када смо се попели схватили смо да стојимо на стени. Онај поглед чак ни речима не може да се опише. То просто мора да се доживи. Иначе видиковац спада у најлепше које смо имали прилике да посетимо. Наш савет је да ово место посетите радним даном због гужве. Ми смо били у среду и имали смо поглед само за себе. Такође, будите обазриви јер се ипак налазите на једној литици.
Следећа станица нам је био манастир Ћелије, који је од Ваљева удаљен 6 км. Смештен је на дивној локацији и не може да се примети све док не кренете да се спуштате у саму котлину реке Градац где се налази.
Брда око манастира пружају посебан мир док сте тамо. Занимљиво је да се не зна са сигурношћу ко га је основао. Према неким предањима ктитор манастира је био краљ Драгутин, а према другим сматра се да је подигнут за време владавине деспота Стефана Лазаревића. До манастира се лако стиже, а постоји и посебан велики паркинг који се налази одмах код улаза у манастир.
Након обиласка манастира Ћелије, упутили смо се ка клисури реке Градац. Када изађете из простора који припада манастиру, постоји један калдрмисани пут који води до реке. Нама је требало неких 10 минута да се спустимо.
Када смо стигли тамо, звук реке је био довољан да се одушевимо местом. Свеж ваздух нас је потпуно освојио. Пошто нас је Сунце пратило целим путем морали смо да брчнемо ноге барем на кратко. Одмах да вам кажемо, река је баш хладна. После 5 минута ноге су нам се заледиле.
Клисура је проходна целим током, али је повремено потребно прегазити реку.
Иначе, Градац је једна од најчистијих река у Србији , али и у Европи. Уколико сте љубитељи камповања, ово је онда идеално место за вас. Само водите рачуна, пошто у летњем периоду има доста змија.
Како је ноћ почела да пада, полако смо се упутили кући. Били смо уморни и срећни јер смо свашта успели да видимо за један дан. Ово је један од најлепших излета које смо организовали овог лета.
Путујући ранац се одјављује!
Ми смо Иван и Ана, шашави авантуристи.
Када путујемо прелазимо 20км на дан. Док други користе метро, ми га избегавамо, док други током празника одмарају, ми обилазимо разне градове света.
Путовања пружају невероватне доживљаје. Промена средине, другачији градови, историја, култура, природа… Све то код човека створи непроцењив тренутак који може не само да промени поглед на свет, већ и да промени вас. Читајући блог сазнајте Више о Србији. Ми смо ту да помогнемо.
Пратите Путујући ранац и постаните део њега. Узмите свој ранац и крећемо!