Црква Светог Ахилија

Ова црква вам се свакако намеће као прво што ћете видети, узимајући у обзир да се налази у самом центру града. Насеље је некада и било организовано управо око овог храма, а одатле је изникло и модерно Ариље.

Цркву Светог Ахилија је изградио краљ Драгутин Немањић у 13. веку и првобитно је била катедрала моравичке епископије, а онда и митрополија. Мошти Светог Ахилија су заиста донете овде, а то су учиниле избеглице из грчке Ларисе у 11. веку. Свети Ахилије данас се празнује као градска слава.

Црква Светог Ахилија у Ариљу

Овде је сахрањен Драгутинов син Урошић, а цркву краси позната фреска "Плавог анђела", која је у уметничком рангу "Белог анђела" из Милешеве. Куриозитет је и што ћете овде видети и фреску на којој су чланови краљевске породице Немањића.

Градина у Трешњевици

У овом селу се налазе остаци средњовековне тврђаве, којој се не зна име, али се и данас назива Градом. Замак је био на 1.140 метара надморске висине, и то на граници између Турске и Србије, а данас надвисује не само Ариље, већ и оно што треба видети у Ивањици. Ископавањем се утврдио распоред зидова и кула, где се поједини делови везују и за девети век. Верује се да је град срушен у време када је и жупан Никола Алтомановић изгубио Ужичку тврђаву 1373. године.

Поглед са Градине

Занимљива је и мала црква посвећена Светом Илији из 1811. године, за коју се везују бројне легенде. Једна каже да је црква, током још једне најезде Турака, преко ноћи сама прелетела до на врх овог брда. Ту и данас стоји.

Манастир Клисура

Манастир Клисура налази се на само 13 километара од Ариља, на путу ка Ивањици. Посвећен је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, а претпоставља се да је задужбина Светог Саве, мада за то нема доказа. Период изградње би се свакако поклопио са оваквим претпоставкама.

Манастир Клисура

Црква манастира је изграђена у 13. веку. Ово здање су прво звали "манастирак", а онда је, после једне бујице реке Моравице услед кише (јер манастир лежи у њеној клисури), преминован у Клисуру.

Водена пећина

У кањону реке Пањице, на око 20 километара од града, налази се још сасвим неистражена Водена пећина. Сматра се да у пећини постоји понорница, која настаје из више извора, те да као таква плави пећину и извире из ње. Чак се претпоставља да дубоко у пећини постоји и језеро. Стаза уз Пањицу, која је дуга око километар, води све до пећине. Непосредно пре него што стигнете до самог отвора у стенама, наићи ћете и на водопад висине од око осам метара. Када даље наставите ка пећини, дочекаће вас стене обрасле маховином, а из отвора испред вас куља снажна и бучна вода.

Водена пећина

Западна Србија је, иначе, богата водама, па тако можете да свратите до водопада у Гостиљу, који спада у занимљивости Златибора, или до Сопотнице, која је део занимљивости Пријепоља.

Височка Бања

У кањону Великог Рзава, на око 30 километара од Ариља ка селу Висока, налази се Височка Бања. Овде вода извире из подземног језера. На одређеној дубини се расхлађује, па се ту стварају и минерали. Тако богата онда излази кроз отворе у стени у виду мехурића. Извори Височке Бање спадају у ред природних термалних раритета. Једини су ове врсте у Србији и бившој Југославији.

Височка бања

Вода је добра за лечење разних болести попут реуме, срчаних и нервних обољења, а верује се и да побољшава вид. Приде ће вас дочекати тако лепа природа, да ће вам се учинити да и сам поглед на њу може да излечи.