За случај да бисте да се провозате по Србији, и то по њеним градовима и природним лепотама на истоку земље, ево неколико предлога шта можете успут да видите и како да испланирате руту. Јер, Србију ћете најбоље обићи када можете да станете поред сваког извора који вам се допадне, или када вас нико не пожурује док одмарате у сенци римских стубова.
Моје путовање је било донекле "кружно", пошто сам прво хтела да видим све оне занимљивости Ђердапске клисуре о којима сам толико слушала. Наиме, возила сам од Београда до Голупца, преко Кладова и Неготина, до Ћуприје, а онда аутопутем назад до престонице. Овај путопис, стога, обухвата део пута, и то онај од Неготина до Параћина.
Неготин се налази на тромеђи између Србије, Румуније и Бугарске. Овај град је традиционално познат по вину, песми и јунаштву, па ће једна од станица свакако да вам буде Музеј Крајине, а у оквиру њега Археолошки музеј, Кућа Стевана Мокрањца и Музеј хајдук Вељка. Хајдук Вељко је за време Првог српског устанка опасао град шанчевима и претапао разноразне метале како би направио додатну пушчану муницију. У топовима су завршили не само метални тањири и калајна кандила, већ и талири.
У овом граду је рођен и чувени физичар Ђорђе Станојевић, који је пројектовао прву хидроцентралу код нас по принципима свог пријатеља Николе Тесле (само пет година после оне на Нијагари), а која свакако треба да је на списку "шта видети у Ужицу". Станојевић је заслужан и за увођење електричног осветљења у Београду крајем 19. века.
Неготин красе симпатичне куће, гипсани украси, пастелне фасаде. Одвојите мало времена за чашу вина у неком од ресторана, јер је чак 1.700 хектара неготинске општине покривено виноградима, а традиција производње вина дуга је - седам векова.
Реч је о специјалним кућицама, које су грађене за потребе прераде грожђа и прављење вина. Пимнице имају дебеле зидове од камена или брвна, и свако село је имало по један овакав комплекс. Иако се више не граде, сачуване су на неколико локација, међу којима су и ове Рајачке. Овај комплекс винских подрума никао је још у 18. веку, а чини га 270 пимница. Грађене су тако да им је део делимично укопан у земљу да би се задржала нижа температура. На спрату су прављене посторије за боравак домаћина током бербе.
Не само да данас можете да посетите комплекс пимница или уђете у неку од њих, већ у појединим можете и да дегустирате и купите и вино.
(Од Неготина до планине Рајац има око 25 километара, а овде ће вам се већ мешати и бугарски роминг.)
Наставите путем тик уз Тимок (где вам се са леве стране наставља Бугарска), и ускоро стижете у Зајечар. Данас повећи, модеран град, први пут се помиње у турском дефтеру 1466. године. Познат по термалним водама у оближњој Гамзиградској бањи, Зајечар се везује и за политичара Николу Пашића, који је овде рођен, манифестацију "Дани Зорана Радмиловића", у част још једног Зајечарца, али и чувену Гитаријаду.
Обавезно мало прошетајте по центру, јер ће вас и овде дочекати живописне фасаде, широк трг, бујни паркови. Седите негде на кафу, или на локално пиво.
Комплекс царске палате у Гамзиграду саграђен је у трећем и четвртом веку нове ере за потребе мајке императора Галерија Ромуле. Мајка и син су сахрањени на брду изнад. Галерије је у овом крају и рођен, да би касније постао римски император и себи изградио резиденцију у Солуну. Ипак, овде је направио палату за Ромулу, која је богато украшена фрескама, геометријским мотивима и мозаицима.
Феликс Ромулијана је касније било византијско, а затим и словенско насеље у 11. веку. Налази се на листи светске културне баштине УНЕСКО-а. Могуће га је посетити током целе године, а штета би било пропустити овакав локалитет.
Јер, на само три километра узбрдо од магистрале, видећете римске стубове и зидине које доминирају брежуљком. Прошетаћете истим оним стазама којима је сигурно и римски император ходио вековима уназад. Приде, мозаици и декорација, црвена цигла и лукови на прозорима, вратиће вас у време када се на овим просторима другачије живело, и то у свој оној природној раскоши која и данас краси овај предео.
Пут ме је даље водио поред Бољевца и Ртња, и на око пет километара од Гамзиграда, наићи ћете на скретање за Врело Грзе. Потрудите се да ово не пропустите.
Планинска река Грза извире на обронцима Кучајских планина и красе је изузетна лепота, чист ваздух, богат биљни и животињски свет. У оквиру Споменика природе посетићете Грзина врела, језера, и бројне пешачке стазе.
Видећете како река кривуда од извора, спушта се у слаповима до два језерцета, чиста, провидна, уз предиван одраз крошњи у води. Уз воду имате и одморишта где вам само преостаје да уживате у тишини и призору. Напуните батерије, јер ускоро излазите до Параћина и аутопута, где вас чека асфалт до Београда.
Леп поздрав од Данијеле Ћировић, уредника двојезичног блога о путовањима Glimpses of the World. Овако изгледа када дугогодишњи новинар и уредник у штампаним медијима, дописник са Блиског истока, коначно реши да преточи своје искуство и љубав према путовањима – у сопствени сајт. На блогу ћете наћи путописе из Србије, преко којих се странци често информишу о лепотама наше земље, али и материјал из разних крајева света. И то није све, јер текстови полако прерастају и у електронске књиге путописа, туристичке водиче-брошуре и разгледнице, јер ауторка пршти од креативности коју инспиришу управо путовања.