У наредним редовима текста провозаћу вас кроз природу и културни диверзитет Јужне Бачке. А наслов „У седлу Јужне Бачке“ је са разлогом изабран за овај регион Србије, јер ће ме заувек асоцирати на разгледање окружења из седла и Дунав питом и јак попут коња са пашњака плодне Војводине.
Бачка Паланка налази се на левој обали Дунава. Општина има око 60.000 становника које чине Срби, Словаци, Мађари, Хрвати и други народи. Културни диверзитет никада није исказао негативне факторе. Напротив, створио је један пријатан амбијент за живот и разноликост културних добара, те овде можете видети и доживети помало од сваке културе.
Уколико волите да се ближе упознате са осталим културама и увидите разлике између њих, у Бачкој Паланци можете обићи различите сакралне објекте: православну, римокатоличку и евангелистичку цркву, али и Дворац породице Дунђерски или Музеј пива у Челареву, Футошки дворац, стари жупни двор...
У самом граду налази се и прелепа зграда Народне библиотеке „Вељко Петровић“, као и многобројни споменици подигнути славним личностима о којима више можете сазнати у Туристичкој организацији Бачке Паланке. Један од споменика води право до омиљеног и најлепшег дела овог града, то је споменик кајакашу Милану Јањићу у парку природе „Тиквара“.
Да ли сте знали да је ово једино природно језеро на Дунаву? Настало је померањем корита реке, а име је добило по чамцима у којима су рибари чували своју рибу – тикварама.
Данас је ово омиљено место излетника, купача, љубитеља риболова и спортиста, а налази се свега четрдесетак километара од Новог Сада. Прави скривени бисер Дунава. Парк природе Тиквара простире се између Бачке Паланке на северу и Дунава на југу и спада у парк природе III категорије. Такође, овуда пролазе сјајне бициклистичке руте. За све љубитеље бициклизма остављам линк који ће вам дати више информација и мапе рута.
Ово подручје задржало је одлике ритова. Богата вегетација има еколошки утицај на климу, воду, ваздух и земљиште овог подручја. На самом улазу уочићете дрворед мочварних чемпреса, ту се још налазе врбе, тополе и јасени, а на крају шеталишта и чувена четири платана, стара око сто година.
Тиквара је изузетно богата белом дунавском рибом и највећи је зимовник на Дунаву. Зато је једно од омиљених места пецароша. Најчешћи су шарани, крупни примерци штуке, смуђеви и сом, а о овом рибарском подручју брине Удружење спортских риболоваца „Шаран“. Посебну атракцију Тикваре чине лабудови који шетају плажом и красе језеро. Такође, овде можете уочити и законом заштићене беле и жуте локвање.
Плажа „Тиквара“ је највећа плажа у Бачкој Паланци. Са јужне стране се налази река Дунав, а северне стране језеро Тиквара дужине од једног километра и дубине од пет метара. Ово је најпосећеније место у летњим месецима и веома погодно за децу и купање. Плажа је спојена са копном мостићем тако да је уствари претворена у речно острво.
Спортски терени, тушеви, кабине за пресвлачење, сунцобрани и ситан песак учиниће ваш боравак не само забавнијим, већ ћете се осећати као на некој тропској плажици. Мени је након проведеног лета у Србији јасна она чувена реченица „Дунав је наше море“.
Градска плажа је уређена, има лепу терасу, фонтану, наткривени бар. Део воде у Дунаву који је намењен за купање обележен је бовама, а током летњих месеци ту су спасиоци и чамци за спасавање. Тушеви, кабине за пресвлачење, спортски терени на песку, сунцобрани, а ту је одмах и шума са хладовином. Вода је овде нешто хладнија него у језеру.
Осим класичног обиласка парка природе „Тиквара“ свим љубитељима животиња препоручила бих теренски обилазак на коњима. Ово је био дефинитивно заштитни знак овог путовања по коме ћу увек памтити јужну Бачку.
Наиме, у току обиласка ергеле Карађорђево, упознала сам Сашу Трбојевића који иза себе има дугогодишње искуство као џокеј. Данас Саша, са својом супругом Мајом држи школу јахања у Бачкој Паланци.
Нисмо одолели позиву на једну овакву авантуру.
За мене је било изузетно узбудљиво. Прошли смо насипом поред мањег језера, дошли до улаза на Тиквару, мало скренули стазама кроз шуму и изашли на пешчану плажу, а са друге стране Дунава посматрали смо град Илок у суседној Хрватској. Оно што сам приметила јесте да су коњи веома везани једни за друге, често се прате и прилазе близу један другом, ту су се створиле и одређене симпатије, тако да је за мене Тиквара постала плажа љубави.
Време нам је брзо пролетелео и вратили смо се у благом касу назад на имање. Премда, ја имам неко скромно искуство у јахању оно ипак није неопходно јер су коњи веома мирни и дресирани, притом су увек уз вас власници школе јахања.
Када се уморите од шетње, јахања, воде и песка, предах можете пронаћи у неким од најбољих ресторана. Први по препоруци јесте ресторан „Чарда Тиквара“, рибљи специјалитети и специјалитети са роштиља, домаћа вина биће употпуњена уз пријатан амбијент, а са њихове терасе уз храну и пиће можете посматрати и неки тренинг наших трофејних кајакаша.
Још једно место које госте мами рибљим специјалитетима и погледом на Дунав јесте „Дунав Чарда“. Овај ресторан се налази на месту где је скела некада спајала Бачку Паланку и Илок.
Уколико пожелите нешто више у етно стилу, Паланчани су се побринули и за то. У граду сам добила препоруку за један ресторан са одличном храном, а то је „Етно Идила“. На периферији Бачке Паланке још можете свратити и до једног малог дунавског салаша, „Рибља Чарда Флорида“.
Надам се да су вам ови редови пробудили жељу за упознавањем Бачке Паланке и плажа на нашем лепом плавом Дунаву, у наредном блогу „У седлу јужне Бачке 2“ представићу вам још доста занимљивих места у овом округу.
Себе сматрам креативним нередом, шареноликом неодређеношћу. Опробавам се у многим сферама и свестрана сам. Дипломирани сам економиста у туризму, волим путовања, волим музику и игру. Велики гурман, рекла бих и хедониста, волим и мир и немир, и буку и тишину. Дивим се градовима и архитектури, а још више енергији природе.