Хомоље је област у источној Србији, и овај крај крије много природних драгуља. Када се каже Хомоље мисли се на долину и планине око ње. Ту су такође смештене и реке, два прелепа врела, четири клисуре, чувени манастири и многобројне пећине. Оно што такође карактеристише овај крај, су и живописан фолклор, али и веровање у магију, па самим тим и виле, вампире и змајеве.

Шта обићи у хомољском крају 

Крупајско врело

Ово крашко врело смештено је у подножју Бељанице на надморској висини од 220 метара. Налази се између села Милановац и Крупаја, на десној обали Крупајске реке. Удаљено је 35км од Жагубице и 26км од Деспотовца. Дугачко је 70, а широко 17 метара. Раније је постојао извор који је потопљен за потребе млина, и изградњом бране настало је ово предивно врело. Крупајска река тече све од бране до млина, а онда се појављује прекрасно језеро и пећина. Изглед овог магичног предела и хук воде, одмах ће вас очарати.

Крупајско врело

Како стићи до Крупајског врела?

Када дођете до Крупајске реке видећете пре свега стару воденицу, потом ресторан Крупајско врело, а одмах иза ресторана постоје два путића која воде до самог врела. Један води директно бетонским путем до самог прилаза, а други степеницама преко брдашцета са друге стране. Када приђете врелу видећете рибњак пун пастрмке који припада ресторану у коме је она специјалитет.

Ако наставите даље стижете до бетонског зида са оградом где се можете фотографисати испред самог водопада. Осим тога може се сићи и до воде, али будите пажљиви обизром да је стрмо. Врело је окружено шумом, а у зависности од времена, доба дана и године, вода мења своје боје. Некада је тиркизно плава, некада тамније плава, некада зелена, али је свакако увек магична! Недалеко се налази и извор топле воде у коме је температура 26 степени. Оба су под заштитом државе као споменици природе.

Бисер источне Србије - Крупајско врело

Легенда хомољског краја

Прича каже да се у Хомољским планинама налази скривено благо. Чак постоји веровање да га је сама планина прогутала и да се може наћи на дну златне пећине коју чува водени дух Татрор. Можда сте чули за њега под другим именима као Старац или Албатрн. Када погледате Крупајско врело учиниће вам се да је то та златна пећина на крају језера и да се можда баш ту налази благо. Међутим према тврдњама ронилаца на 123 метра дубине налази се пећина, а потом сплет канала под именима “Желудац”, “Тобоган”, “Мала соба”, “6 метара”, “Велика соба”, “Глава овна”. Чудан је овај сплет канала, питање је да ли је природа урадила своје или су у пређашњим временима људи копали тунеле у потрази за благом.

Водопад Велики бук

Извор реке Врело, односно Лисине и водопад Велики бук се такође налазе на падинама Бељанице. Водопад се налази на речици званој Врело, која је десна притока Ресаве. Водопад је смештен на надморској висини од 380 метара, а висок преко 20 метара. Спада у акумулационе водопаде јер сакупља воду са крашких предела Бељанице. Мање од 15 км је удаљен од Ресавске пећине. Као и претходна знаменитост и ова је под заштитом државе као споменик природе.

Водопад Велики бук

Када дођете до водопада пре свега ћете наићи на истоимени ресторан, испред кога су језерце и преноћиште Лисињски рај. Када се прође ресторан видећете ограђен пут који вас води до самог водопада. Са обе стране водопада постоје путићи који воде узбрдо до предивних видиковаца и извора Лисине. Успут ћете наићи на још неке ресторане. Цео овај крај је заиста очаравајући па предлажем да направите предах у неком од ресторана и уживате у околишу. Овај водопад је један од најлепших у Србији, а до 90их година сматран је и за један од највећих.

Језерце испред водопада

Ресавска пећина

Ресавска пећина, позната и као Ресавска лепотица, лоцирана је, као што сам већ поменула, недалеко од водпада, удаљена 20км од Деспотовца, и свега 20км од манастира Манасија. Она је једна од најстаријих пећина у Србији, јер постоји преко 80 милиона година, а њен накит је стар 45 милиона година. Осим тога сматра се и за једну од наших највећих и најлепших пећинау. Смештена је на 483 метра надморске висине, а дуга је 4.5 километара. У њој су заступљене све врсте пећинског накита, а температура износи свега 7 степени. Разлика између највишег и најнижег дела пећине је чак 30 метара.

Ресавска пећина

Прича каже да је 1962. откривена од стране чобанина који је недалеко чувао овце и да је првобитан назив био Дивљаковачка пећина по крашком пољу Дивљаковац у сред кога се она налази. Радови на уређењу пећине трајали су 10 година, па је за посетиоце отворена тек 1972. године. Она је вишеспратан спелеолошки објекат који поседује чак 8 дворана. За 350 динара по особи проћи ћете кроз дворану Колонади, дворану Кошница, Предворје Историје, Кристалну дворану, Концертну дворану познату и као Дворану кипова, Бобанову дворану, Корални канал и Блатну дворану. И свака ће вас очарати на свој начин.

Пејзаж испред улаза у Ресавску пећину

Манастир Манасија

Манастир Манасија или Ресава, је женски манастир удаљен 30км од Крупајског врела, а око 20 од водопада и пећине, и такође 30км од аутопута Београд-Ниш. Манастир је смештен у клисури реке Ресаве. Он је драгуљ средњевековне српске културе и задужбина је деспота Стефана Лазаравећа. Градња манастира започета је 1407. године, а завршена 1418. године.

Манастир Манасија

Комплекс је опасан зидинама које су у то време служиле за одбрану. Целина се састојала од 11 кула од којих се највише истицала Деспотова односно Донжон кула. Црква у склопу комплекса посвећена је Светој Тројици. Обзиром да је манастир више пута био спаљиван од стране Турака, само трећина фресака је сачувана, али упркос томе њен живопис је један од лепших и значајнијих. Овај манастир је под заштитом државе као споменик културе и ту се налазе мошти деспота познатог као Стефан Високи.

У хомољском крају обавезно обиђите:

• Парк макета (улаз је 200 динара)
• Бања Ждрело (улаз слободан, базен и аква парк се плаћају)
• Врело Млаве које је још једно заиста прекрасно врело, а налази се на 30ак км од Крупајског врела
• Петровац на Млави
• Манастир Горњак
• Хомољске планине

Обавезно пробати: лепињу испод сача у ресторану Велики бук и Хомољско пиво

Како стићи до хомољског краја

Врело је од Београда удаљено око 155км, стога је најбоље кренути аутопутем према Пожаревцу (70км од врела). Такође можете ићи и другим правцима, најбитније да пратите пут који води ка Деспотовцу или Свилајнцу. До овог краја најбоље је доћи колима. Нажалост до самог Крупајског врела агенције не организују излете због лошег и уског пута. Макар не ове агенције које као превозно средство користе аутобус. Постоје излети до Ресавске пећине, Манастира Манасија и водопада Велики бук, али без врела. Исто важи и за врело Млаве.

Преко појединих мањих агенција можете уплатити излете који обухватају све ово. Излет се организује у малим групама до 8 људи, а превоз је углавном комби. Уколико не поседујете кола као ни ја, сматрам да је ово најбољи начин да посетите Крупајско врело и околину. Такође можете и изнајмити комби са возачем уколико имате довољан број људи који би са вама путовао и поделио трошак. Постоје још нека места међутим то остављам за други пут и други водич пошто није могуће стићи све у једном дану.

Савети за организацију излета

Када се запутите у овај крај, моје мишљење да би требало да направите одређени план ста прво обилазити и слично. Врела су најлепша када их обасјавају сунчеви зраци, па би било добро, уколико вас време послужи, натемпирати да их посетите у то доба дана. С друге стране Ресавска пећина, водопад Велики бук, манастир Манасија и парк макета су врло близу једно другог па их треба за редом обилазити једно за другим.

Како бисте стигли све саветујем што ранији полазак, најкасније у 8х ујутру. Једна идеја је да прво одете на Крупајско врело, јер је најдаље. Како бисте ухватили сто лепши део дана због боје воде. Након тога најбоље је да одете на водопад Лисине, потом у Ресавску пећину, а онда да осетите манастир Манасија. Ако мене питате ја бих пећину оставила за сам крај, обзиром да вам није битно како је напољу време јер ћете бити унутра максимум 20ак минута. Такође можете ићи и другим редоследом – Манасија, Ресавска пећина, Велики бук, Крупајско врело.

Aко можетe, идите радним даном на овакав излет како бисте избегли гужву. Наравно можете отићи и викендом, међутим морате знати неколико ствари. Пре свега на свим локалитетима је заиста велика гужва. Испред водопада и врела је ред за фотографисање. У сваком случају бирајте лепо време, пролеће или лето јер врела и водопади обилују водом, а сунчеви зраци све чине још лепшим. Такође наоружајте се стрпљењем, или оставите себи више времена за све знаменитости.

Крупајско врело и околина - Утисци

Пре свега морам да кажем да сам јако срећна што сам напокон обишла све ове локалитете и знаменитости. Све је прелепо, и врело и пећина и манастир и водопад, и радо бих се вратила тамо. Жао ми је што нисмо имали времена да стигнемо на још неке локалитете, али као што рекох за то је најбоље да идете други пут, или други дан након што обиђете Крупајско врело, Манасију, Ресавску пећину и Велики бук. Цео крај је магичан, и треба га истраживати још више. Ја већ имам идеју где би се још могло ићи, али за почетак ето сада имате једну више идеју за излет или викенд, а надам се да ћу вам касније показати и друге лепоте источне Србије.

Надам се да ће вам водич до Крупајског врела и других бисера Хомоља послужити за истраживање овог краја. Уколико желите јос неке идеје за неки другачији излет све текстове о Србији можете пронаћи овде.