Град

Лозница се сматра културним и туристичким центром овог дела Подриња. По предању, добила је име по виновој лози, која се овде гајила још од трећег века нове ере. Први пут се помиње у повељи краља Милутина у 14. веку.

Изненадиће вас што је град жив, пуни су паркови, улице. Прођите главним шеталиштем посвећеном Јовану Цвијићу, јер је оснивач српске географије рођен 1865. управо овде, у Лозници. Свратите до препознатљивог „Вуковог дома културе“, до легата познатог академика и сликара Миће Поповића. Недалеко одатле је и шармантна зграда завичајног Музеја Јадра са богатом етнолошком поставком.

Завичајни музеј Јадра

Тршић

У селу Тршић родио се реформатор српског језика и писма Вук Стефановић Караџић (1787-1864). С обзиром на то да се налази на само седам километара од града, Тршић свакако треба да се нађе на вашој листи „шта видети у Лозници“.

Ово је својеврстан музеј на отвореном, и поред старих брвнара које су прикупљане из околних крајева и овде добиле посебну намену попут Музеја језика и писма, Калиграфске радионице, главна атракција Тршића је свакако Вукова кућа. Изграђена је 1933. године на месту на којем се верује да је била Караџићева кућа, а где су пронађени остаци огњишта. Уређена је баш онако како су се мештани сећали да су старе куће некада изгледале.

Родна кућа Вука Караџића у Тршићу

Манастир Троноша

На само 10 километара од Тршића и 17 од Лознице, налази се задужбина краља Драгутина. Манастир Троношу заправо је изградила његова супруга Катарина, која је била мађарског порекла. (Поштоваоце краља Драгутина свакако ће занимати и шта видети у Ариљу, јер се у овом граду налази још једна његова задужбина, чувена Црква Светог Ахилија.)

Пре доласка до самог манастира, наићи ћете до капеле Светог Пантелејмона са чесмом девет Југовића. Предање каже да су Југовићи на путу за Косово овде свратили да се напију воде. Данас можете да се дивите мозаику, на којем су управо они и представљени.

Сам манастир је после Косовске битке 1389. срушен до темеља. Још неколико пута је кроз историју паљен, рушен и обнављан, а данас га красе занимљиве византијске фреске. Овде је и Вук Караџић ишао у школу. Кажу да га је отац исписао када је видео да ништа неће научити, и да је „боље да чува очеве овце, него манастирске“.

Манастир Троноша

Бања Ковиљача

Ово је једно од настаријих лечилишта у Србији, а вода и блато погодују за лечење тегоба коштано-зглобног система, реуме, дискус херније, остеопорозе, али и гојазности, стерилитета, кожних болести. Бања је позната по великом парку од 40 хектара, као и Кур-салону, велелепном здању, које је краљ Александар Карађорђевић отворио 1932. по угледу на тадашљи Кур-салон у Бечу („кура“ на латинском значи негу, лечење).

Кур-салон у Бањи Ковиљачи

Овде су се некада организовали балови, а радила је и позната коцкарница на Балкану. Зато је зову и Краљевском бањом.

Нема доказа да су лековите воде користили стари Римљани, јер се сумња и да је Дрина плавила овај део у то доба, али се зна да су у њима уживали Турци. Легенда каже да један од каравана овде оставио болесног коња јер је трговцима било жао да га убију. Када су се враћали истим путем, људи су се изненадили што коњ не само да није угинуо, већ је и оздравио – ваљајући се у лековитом блату. Тако је, кажу, бања и откривена.

Гучево

Када обилазите Гучево, отићи ћете на највиши Црни врх од 779 метара. Овде се налази спомен костурница са видиковцем. Ту се, наиме, водила историјска „битка под облацима“ 1914. године за време Првог светског рата, те су заједнички сахрањени српски и аустроугарски војници.

Споменик на Гучеву

Гучево је, поред овога, познато и по идеалним условима за развој спортско-рекреативног и излетничког туризма. Често га посећују планинари, бициклисти, бајкери, они који воле екстремне спортове и параглајдинг. Биће вам јасно зашто када баците поглед на вијугаву Дрину у подножју и непрегледна зелена брдашца.