Горња Добриња

На пример, да ли знате где је рођен кнез Милош Обреновић, велики владар Србије из 19. века који је земљу припремао за независност од Турака? У селу Горња Добриња.

Наиме, на само 20 километара од Пожеге наићи ћете на мало село, на први поглед типичног изгледа. Школа, продавница, пошта и нешто раштрканих кућа. А онда – спомен-комплекс Милоша Обреновића.

Спомен комплекс у Горњој Добрињи

Не само да је кнез овде рођен, већ је у порти цркве Светих Апостола Петра и Павла сахрањен и његов отац. И саму цркву је кнез изградио 1822. Милош је оцу у задужбину подигао Чардак 1860. године (који и данас може да се види). Школа (која још ради), датира из 1857. и такође ју је изградио кнез Милош.

Железнички музеј

Четири колосека, станица, упаркирани вагони, локомотиве, и све то надомак центра Пожеге. Ово је заправо Железнички музеј, пошто је град увек био важна станица где су се укрштали путеви из разних крајева земље и региона.

Железнички музеј у Пожези

Показаће вам „Ћиру“, али и локомотиву која носи име краља Милана Обреновића. То је прва локомотива произведена на Балкану 1882. године. Куриозитет је и локомотива „Рама“ из 1873, јер ових немачких машина има још само две у свету. Једна је у Јапану, а друга овде – у Пожеги.

Музејска поставка има и старе возне карте, машине за поништавање истих, стару фуруну у чекаоници, те бројне фотографије и предмете значајне за историју железнице у Србији.

Потпећка пећина

На пола пута између Пожеге и Ужица скреће се за село Потпеће, односно за пећину познату по монументалном улазу у облику потковице висине од 50 метара. Ово је, наиме, највећи пећински улаз на читавом Балкану.

Поглед из Потпећке пећине

Претпоставља се да су у Потпећкој пећини живели људи још у време неолита, јер су ту откривени остаци карактеристичког оруђа. Данас посетиоци могу да уживају у стази од 555 метара, која завија кроз велелепне пећинске дворане са температуром од девет степени. На самом улазу се види препознатљиви отвор у облику мамута.

Злакуса

Недалеко од села Потпеће налази се још једно значајно село. Овога пута, упознаћете се са традицијом грнчара у западној Србији.

Дакле, добро дошли у Злакусу, насеље које и даље чува традицију израде керамичког посуђа. Овде се бројне породице још баве занатом који су наследиле од очева и прадедова. Знатижељници могу да пазаре нешто од грчарије, али и да присуствују изради предмета. У Злакуси се организују и разне манифестације које укључују прављење или употребу посуђа, те и међународна колонија уметничке керамике сваког августа.

Етно парк „Терзића Авлија"

Не пропустите да свратите и до Етно парка „Терзића авлија“ где ћете бити у прилици да посетите симпатичну поставку завичајног музеја, али и да попијете кафу уз ратлук у хладовини бујне вегетације.

Хидроцентрала

Када се следећи пут будете распитивали о занимљивостима Златибора или активном одмору на Тари, обавезно одвојите време и да дођете у Ужице.

Знате ли да је овде краљ Александар Обреновић поставио камен темељац за изградњу прве хидроцентрале на Ђетињи? Град је ускоро добио електрично осветљење и убрзано почео да се развија.

Прва хидроцентрала у Ужицу

Зашто је то важно? Па, зато што се то све дешава 1899. године, зато што је 1900. подигнута прва централа у Србији по принципима нашег великог научника Николе Тесле. И то само пет година после изградње оне прве у свету – на Нијагариним водопадима.

Стари град

Ужице је крајем 12. века ушло у састав средњовековне државе Стефана Немање, а касније постало и део територије којом је управљао кнез Лазар. Јесте ли знали да су томе сведоци баш оне старе зидине које видите кад год возите поред Ужица?

Тврђава данашњег Старог града припадала је властелинским породицама, да би ју је кнез Лазар освојио од Николе Алтомановића 1373. године. Кроз историју је мењала изглед, освајале су је, рушиле и обнављале разне војсковође.

Поглед са Старог града

Стари град се тренутно реновира, али и даље може да се приђе сасвим близу. Не само да ћете одавде имати диван поглед на Ужице, већ можете да се спустите и зиплајном изнад клисуре реке Ђетиње.

Одавде вам нису далеко ни друге знаменитости, ако вас, рецимо, занима шта видети на Мокрој Гори, па ипак разсмислите двапут када следећи пут будете планирали своје путовање у западну Србију. Јер, Ужице се не пропушта.