„Вршац, лепа варош.“ Варош Јована Стерије Поповића, Паје Јовановића, Боре Костића, глумице Раде Ћуричин и многих других. Град уметности, бизниса и спорта и данас сликовито одражава традицију и савременост. Налази се на југоистоку Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Тако мала варош купила ме је својом аутентичношћу, а шта све можете видети погледајте у даљем тексту.
Одакле кренути ако не од главног симбола града, Вршачке куле, госпорадице равнице.
Кула је сазидана 1439. године и верује се да ју је подигао деспот Ђурађ – Смедеревац после пада Смедерева, са циљем да заштити своје поседе на простору данашње Војводине. Од целог утврђења најочуванија је Донжон кула, висине 20 метара. Висина спољних зидова износи готово 20 метара, а стране су широке 14 и 11 метара. Карловачким миром 1701. године је почело рушење куле, тако да се више није могла користити у војне сврхе.
Донжон кула је данас у потпуности рестаурирана, а викендом је отворена за посете од 10-17 часова, цена улазнице је 100 динара, док је за децу бесплатно. Не знам какав је план за рестаурацију читавог утврђења, али за сада можемо укључити мало маште и замислити на каква плодна поља су њени становници имали поглед.
О Вршачким планинама могла бих написати посебан текст, али потрудићу се да вам укратко овде представим.
Вршачке планине су најстарији планински масив у Панонској низији, уједно чине и највиши врх Војводине.
Када је Панонска низија била једно огромно море на хоризонту, Вршачке планине су биле острва, а данас међу плодном равницом оне су стављене под заштиту као природно добро од посебног значаја.
Наше прво стајалиште било је код капеле Светог Крста. То је друга најстарија зграда сачувана у Вршцу и најстарији католички храм у Банату (1720-1728год.). Овде имате путоказе ка цркви Светог Теодора, Вршачкој кули, ка одмаралишту и планинском дому одакле крећу све стазе.
Као група нисмо одолели пењању на највиши врх, Гудурички 641м. Како смо имали нешто мање времена успон смо кренули од места Мало Средиште где је стаза нешто краћа, а аутомобилом можете прићи доста близу.
Искрено, лично сам потценила снагу ових планина. Помислила сам да су стазе веома лаке с обзиром да сам пела далеко веће надморске висине, али никада немојте потцењивати моћ планине, све и да вам она делује као мали брег.
У овом делу постоје две стазе; једна широка, кружна и нешто дужа, а друга краћа попут пречице кроз шуму. „Преко прече, наоколо ближе!“
Наравно, погађајте! Одлучили смо се за краћу стазу кроз шуму која се испоставила као ИЗУЗЕТНО тешка и напорна, поготово када у обзир узмете спарно време тог дана. Зато, они који не желе да се муче могу ићи уредно сређеном и означеном стазом.
До циља смо свакако стигли и уписали још један попет врх Србије! Горе немојте очекивати никакав спектакуларан поглед, јер је ово ипак 641 м.н.в. и видећете само густе крошње листопадног дрвећа, али зато ћете уживати у струјању чистог ваздуха и сликовитим шумским стазама.
Екстремни спортови на Вршачком брегу
Вршачке планине карактеришу стална ваздушна струјања због којих је ово својеврсна ваздушна бања. Вршачка трансверзала позната је међу планинарима широм Србије, а љубитељи екстремних спортова се окупљају због параглајдинга, идеалних стаза за брдски бициклизам и стена погодних за слободно пењање.
При силаску са Вршачке куле уочићете и један знак који вас усмерава ка кафићу, односно клубу „Изазов“. Стаза до њега води кроз прелеп шумски амбијент, и верујте ми, уживаћете у звуку шуме и ветрова Вршачких планина. Код самог клуба пружа се можда и најлепши поглед на град и даље ка хоризонту као да је море још увек ту!
Клуб „Изазов“ је иначе клуб екстремних спортова основан 2007.године. Објекат, типа кафића, на Вршачком брегу, са погледом на Цркву Св. Теодора Вршачког, заштитника града који се са ове тачке најбоље види, намењен је љубитељима ове врсте спортова и свим љубитељима природе и Брега.
Улицама града и виноградара. Архитектура Вршца обилује различитим стиловима, најчешће се на улицама срећу барок и сецесија, стара врата, куће, апотеке и прозори - „кибиц фенстери“. Они прозори са којих су девојке срамежљиво посматрале пролазнике, а момци се каваљерски удварали и поздрављали лепе девојке скидајући шешир.
Апотека на степеницама – потиче из друге половине 18. века и у њој је 1784.године отворена прва вршачка апотека „Код спаситеља’’. Ова барокна грађевина, од шездесетих година прошлог века налази се у саставу Градског музеја и у њој се налази спомен-збирка Паје Јовановића, међу којима је и чувени Пајин „Триптихон’’.
Градски музеј – Конкордија – на предлог Јулијуса Фриша, донета је одлука о оснивањ музеја 1882.године. Данас музеј броји преко 250.000 експоната у неколико стручних одељења: археолошко, историјско, нумизматичко, етнолошко, природњачко и уметничко, као и конзерваторска радионица.
Градска кућа – Магистрат – Комплекс од три зграде које су грађене у три века, данас је ово зграда Скупштине општине Вршац.
Стеријина кућа – кућа се налази на Тргу Светог Теодора Вршачког, чува оригинална Стеријина дела и документа, данас је врстан музеј.
Верски објекти: Катедрала, Саборна црква, Владичански двор, манастир Месић, манастир Мало Средиште, црква Св.Теофора Вршачког, Румунска црква, капела Светог Крста.
Не пропустите прилику да прошетате главним градским тргом – Трг Саве Ковачевића – ту можете пробати најлепши сладолед у најстаријој посластичарници „Ђорђевић“ (препорука за сладолед од мака).
Немојте да се изненадите ако негде на тргу сретнете и Винка Лозића, јер знате да је Вршац чувен по виноградарима и најбољим винима Србије. Вршчани се посебно поносе виноградима и својим вином које је део овог града већ вековима уназад. Обилазак плантажних винограда и вински подруми у Гудурици и Великом Средишту задовољиће свачију винску радозналост. Мноштво мањих винарија пружају рурални угођај где се поред доброг вина могу пробати и разни специјалитети домаће кухиње уз, наравно, неизбежне тамбураше.
Што се тиче хране и угођаја, моја топла препорука је ресторан „Динар“, веома аутентично место са сјајном услугом.
А за вреле летње дане препоручујем и посету градског језера на коме се можете освежити и уживати у спортским активностима. Чврсто верујем да овде можете уживати у свим чулима, јер Вршцем струји чаролија вина, ветра и љубави.
Себе сматрам креативним нередом, шареноликом неодређеношћу. Опробавам се у многим сферама и свестрана сам. Дипломирани сам економиста у туризму, волим путовања, волим музику и игру. Велики гурман, рекла бих и хедониста, волим и мир и немир, и буку и тишину. Дивим се градовима и архитектури, а још више енергији природе.