Стаза је дуга око 4.5 км, а нама је требало нешто мање од 3h. Знате већ, стани, крени, носи, дај воду, дај храну...одужи се.

Стаза је кружна. Обавезно понесите воду и храну. Обујте удобну и стару обућу, јер је већи део стазе у ово доба под блатом. Нисам приметила разлику у температури током шетње, тако да се немојте претопљавати. Обавезно понесите капе, јер на видиковцу дува јак ветар. Пут води кроз шуму, и није погодно за колица за бебе, па их немојте беспотребно носити.

Шетња почиње из места Поповица (код окретнице аутобуса). Овде ћете видети велики број људи (има и организованих пешачких тура) и ознаку за стазу здравља. Ми смо је пратили и након петнаестак минута стигли до једног скривеног језера - Поповичког језера. Чак и у ово доба има зелену боју. Околина није уређена. Недалеко одавде се налази и извор воде. Даље смо наставили пратећи плаву и зелену ознаку стазе, да бисмо након 1h стигли до циља шетње.

Успут ћете видети путоказ за Перину пећину (нисмо ишли, јер смо чули да није могуће да се уђе) и ту је и једино одмориште од почетка, са неколико клупа и столова. Кажу да је то најдубља пећина Фрушке горе, и да је у њој неки Холанђанин сакрио благо, које до данас није пронађено. Претпоставља се да је настала од остатака некадашњег рудника.

Одавде смо за двадесетак минута стигли до видиковца ‚‚Орлово бојиште". На локалитету има неколико клупа, али тог дана је дувао страховито јак ветар. Видиковац је настао над истоименим каменоломом Фрушке горе. Одавде ћете видети ТВ торањ, непрегледне шуме, али и литице каменолома, на којима кажу да орлови праве гнезда и да се често могу видети. Ми нисмо имали ту прилику. Наставите стазом супротно од смера из ког сте дошли и за петнаестак минута стижете до места одакле сте кренули. Ту је симпатичан импровизован кафић ‚‚Горски смешко", у коме можете прославити успешан крај ове туре.

 

Кад год обилазимо Фрушку гору, има једно место које никада не заобиђемо, посебно ако смо огладнели након дуге шетње на чистом ваздуху... У питању је винска кућа ‚‚Ковачевић", ресторан истоимене чувене фрушкогорске винарије. Волимо ово место јер увек будемо дочекани са љубазношћу и поштовањем, чак и када је огромна гужва, као што је била тог викенда. Услуживали су преко 200 људи. Зато вам препоручујем, посебно ако планирате да свратите викендом, да пре поласка обавезно резервишете место. Ми овог пута нисмо имали резервацију, али смо нашли место на малој тераси, што је био прави ужитак, јер је био топао дан за ово доба године.

Наравно, када сте дошли у винарију, препоручујем вам да пробате неко од вина куће, са потписом породице Ковачевић. Када је у питању храна, за почетак се угрејте одличном телећом чорбицом, уз коју савршено иду пројице и остале врсте домаћих хлебова, који ће вам стићи уз чорбу. Овог пута смо као главно јело узели њихову чувену свињску бајадеру. Не можете ни да замислите каква је то рапсодија укуса! Месо мекано и сочно, а одозго сладуњава и хрскава кожица, која само пуца под зубима. Као прилог уобичајено служе печени кромпир, али можете тражити и са грилованим поврћем. Овог пута није било места за слаткише, али да знате да овде можете пробати изврсне домаће штрудле, пите, шненокле, и сличне војвођанске старинске посластице.

Сада током зиме вам је на располагању унутрашњи део ресторана и мала башта, а током лета имају и велику башту са игралиштем за децу. Испред ресторана је велики паркинг, који викендом није довољан, колико је ово место популарно. Видећете да су и цене пристојне, отприлике у рангу београдских, ако не и за нијансу ниже. Не треба ни да наглашавам да смо отишли пуни позитивних утисака, али и стомака.

 

За још предлога шта посетити на Фрушкој гори и околини, посетите моj блог:

Аутор текста и фотографија: Бојана Ј.