Соларис Ресортс: Оаза породичног одмора

Највише у путовањима уживам ако породици могу да приуштим смештај близу града, а опет ушушкан и изолован. Потребно нам је да у објекту имамо оброке, па тако нећу бринути око хране. Такође важно ми је да имамо и породичну забаву у спа центру, али и играоницу. Све то смо пронашли у овом смештају у Врњачкој Бањи, краљици бањског туризма. Били смо њихови гости четири дана и заиста смо се овде истински одморили и науживали у средини богатој атракцијама.

Поред дивног амбијента, чистоће и уређености, оно што ме је купило су велнес и спа центар. По опремљености засигурно једни од најбољих у Србији. О овом смештају нема класичних соба, већ апартмани у којима смо се осећали заиста комфорно. Имали смо и огромну терасу, са које смо гледали сликовите заласке сунца.

Апартман има и кухињу, као и дневну собу са ТВ-ом, која, као и спаваћа соба, излази на терасу. У купатилу можете рачунати на пешкире, козметику за купање и баде мантиле. Доручак и вечера су на бази шведског стола и избор је одличан. Свако вече имате чорбу, неколико врста меса, обавезно рибу и прегршт поврћа, а за крај наравно и дезерт. Када у хотелу имају организоване групе гостију, често у понуди имају и ручак на бази шведског стола. Цена је 1.000 динара по особи, а понуда је веома разноврсна и богата. Садржаја у оквиру комплекса има и за децу и за нас одрасле, а ја ћу вам представити овај комплекс, као и Врњачку Бању као дестинацију за продужени породични викенд. Надам се да ћете уживати.

Место где се опушта сваки мишић и мождана вијуга

Морате остати неколико дана, да бисте испробали све што се овде нуди. Баде кецељу, папуче и пешкире имате у хотелу, па не морате носити од куће. Само вам треба купаћи костим. Такође битно у доба Короне је и да овај комплекс носи ознаке "Clean & Safe" и "Safe Travels", што вам говори да се о хигијени веома води рачуна.

Оно што се мени највише свидело је базен са сланом водом температуре око 29 степени. Не могу вам ни описати колико је уживање за децу, а и за нас одрасле који знамо колико благодети за организам имају минерали присутни у сланој води. Овде смо могли сви заједно да се забављамо. Деца се одушеве када виде да за њих има и играчака за воду. Не морате носити шлауфе, лопте и мишиће - све имате овде. За нас старије постоји ђакузи, финска и руска сауна, хладна соба, али и разне врсте масажа. Имају и масаже и третмане специјално намењене деци. Овде можете купити и сувенире, у виду пешкирића и специјално направљених сапуна од хималајске соли.

После базена смо уживали у сланој соби, уз сокове и тањир воћа, који је био право освежење након активности у базену. У сланој соби би деца требало да бораве око 20 минута. Имајте у виду да деца до 12 година могу боравити у спа центру само до 18 часова, па испланирајте време. Ми смо били смештени у вили у којој се налази спа, тако да имамо топлу везу са овим делом комплекса.

Играоница за децу у склопу смештајног комплекса

Ако то није случај, увек након тога можете отићи у играоницу, која се овде налази. Ту је аниматор, једна заиста дивна жена, крајње посвећена свом послу.

“Краљица међу бањама”, не без разлога!

Врњачка Бања је дефинитивно најуређенија бања у Србији. Док сам била дете, овде смо долазили и на летовање. Забаве има за свакога: за старије, породичне људе, децу, парове. Дефинитивно бања која руши мишљење да су оне само лечилишта за старију популацију.

Волим да прошетам врњачком променадом. Она ме некако увек врати у прошло време и имам осећај да сам отишла ван граница наше земље. Увек пуна људи, продаваца сувенира, мириса хране из локалних ресторана. Уз променаду протиче речица преко које је изграђено неколико мостова, међу којима је најпознатији “Мост љубави”. На њему парови “закључавају своју љубав” и кључ симболично бацају у реку, да им се не би десила несрећна судбина за коју се везује легенда о овом мосту. Овде се одржава и такмичење за најдужи пољубац, сваке године на Дан заљубљених.

Мост љубави у Врњачкој бањи

Мостови воде на још једно место у бањи које је за мене чиста љубав, а то је један од најлепших паркова у Србији. Леп је у свако доба године, али дефинитивно морате видети његове боје у пролеће и током лета. Окружен је изворима лековите воде, по којима је бања позната, а има и један посебан део који се потпуно издваја по необичности и лепоти – Јапански врт, већи од оног у београдској ботаничкој башти, и један од два у Србији.

Јапански врт у Врњачкој бањи

Ако сте са децом, немојте пропустити да се кроз парк провозате врњачким возићем, који је постао неизоставна атракција, посебно лети. Наравно, деца ће пожелети и да се фотографишу са врапцем Гочком, који је симбол Врњачке Бање, остао из времена када су се овде одржале “Игре без граница”.

Жича више није црвена!

Ако сада одете у посету овој православној светињи, прво што ћете приметити је да нема своју карактеристичну црвену боју. У току су радови на обнови дворишта и фасаде, тако да ћете за оне типичне фотке које можете видети на друштвеним мрежама морати да сачекате.

Реконстуркција фасаде манастира Жиче

Ако се налазите у Врњачкој Бањи, сигурно ћете се провозати до манастира Жича, до кога вам треба око пола сата колима. Налази се на излазу из Краљева, па посету манастиру можете комбиновати и са шетњом градом. Манастир је изузетно лепо уређен. Има велики паркинг поред пута, са кога се уређеном стазом за 5 минута стиже до улаза. Унутра ћете наћи и сувенирницу са разноликом понудом манастирских производа. Пробајте домаће сокове без шећера, воде и адитива (1 литар је 250 динара, а мало паковање 150 динара).

Манастирска сувенирница

Да ли знате зашто се ова српска светиња назива "седмовратом"? За период од 200 година, овде је крунисано 7 краљева из династије Немањића. Први међу њима је био Стефан Првовенчани. За сваког будућег краља су за крунисање отварана нова врата, која су након овог чина зазидана.

Зашто је манастирска црква баш црвене боје? Наиме, Жичу је подигао Стефан Немањић, уз помоћ свог брата, Светог Саве. Он је дуго боравио на Светој Гори и тамо видео још неке храмове у црвеној боји - Лавра и Ватопед су били црвени. Верује се да црква почива на крви мученика и да црвена боја цркве управо то симболизује, тако да је тражио по повратку да мајстори Жичу обоје истом бојом.

Светиња пред којом занемите!

Годинама сам желела да посетим Студеницу, коју је и Унеско препознао и уписао на листу споменика изузетне вредности. Памтим је са фотографија из историјских уџбеника, који када овде дођете, неприметно сами од себе оживе. Увек ми је била некако далеко за једнодневни излет, али из Врњачке Бање до ове светиње има мање од 100 км, или око сат и по вожње.

Улаз у манастирски комплекс

Тако смо једног поподнева кренули долином Ибра, путевима кроз Долину јоргована, Долину краљева или Долину векова. Све су то називи за овај невероватно леп крајолик. Имала сам жељу да застајем на сваких 5 минута и фотографишем природу, споменике подигнуте високо у брдима и грандиозни средњовековни град Маглич.

Иначе, овај крај крије једну романтичну причу о српској краљици Јелени Анжујској, некада француској принцези. Српски краљ Урош I Немањић је наредио да се пре доласка његове будуће супруге уз долину Ибра посаде јорговани, како би је предео подсећао на њену родну Провансу. У долини цветног Ибра, рођена је и српска средњовековна држава.

Сама Студеница је историја за себе. Овај огроман манастирски комплекс је смештен на скровитом узвишењу, ушушкан у живописну природу Рашке. Велики жупан Стефан Немања је овде у 12. веку саградио своју задужбину - Богородичину цркву. Он овде почива са својом женом и њиховим синовима Вуканом и Стефаном Првовенчаним, у једном од најлепших споменика рашке градитељске школе.

Фреска краља Милутина у манастиру Студеница

На овом месту је настало и српско византијско сликарство, приказано кроз очувано "Распеће Христово", данас светски познат мотив. Први пут су на фрескама управо овде цариградски мајстори уписали прва слова на српском језику. Занимљиво је и да је овде пре више од 8 векова била и прва српска болница. Вероватно бих могла у недоглед набрајати, али ово место једноставно морате доживети!

Успутна станица у Крагујевцу…

Из Врњачке Бање нас је испратила киша, а Крагујевац нас је дочекао са пролећним временом и сунцем. Имала сам утисак да ми је овај дан избрисао сво сивило неба од претходних дана. Град је био препун људи. Деловало је као да су сви једва чекали да киша престане и да изађу са породицом у недељну шетњу. Имала сам осећај као да је стање нормално...

Најпре смо се мало провозали кроз Шумарице и око језера, а како нисмо имали времена да се дуже задржимо (овом меморијалном комплексу дефинитивно треба посветити целодневни излет), распитали смо се код мештана где бисмо могли да одемо на ручак - да је добра храна и да имају башту, јер смо тај леп дан желели да проведемо напољу.

Пауза за ручак на обали крагујевачког језера Бубањ

Препоруку смо добили за ресторан “Двориште”, смештен на обали крагујевачког језера "Бубањ". Иако је дан био леп, нашли смо место у башти без резервације. Амбијент је заиста предиван, са пуно цвећа и рустичних елемената, сав некако розикаст. Познат је и по цветном бициклу који се налази одмах на обали. Цене су у рангу београдских (ручак за троје око 3.000 динара). Пробали смо телећу чорбицу и преукусну пилетину са млинцима.

Иначе, око језера постоји стаза за шетњу и доста клупица, тако да по лепом дану овде можете видети много мештана који долазе на излет. Језером пливају паткице, а кажу да се често виде и лабудови.

Место које никада не заобиђемо када смо у Крагујевцу је посластичарница "Срце", у којој мислим да се производе једни од најбољих колача у читавој Србији.

И још једна пауза за преукусне колаче у посластичарници Срце

Не могу вам дати препоруку шта да пробате, јер шта год да наручите је фантастично! На вама је да бирате између колача, торти, сладоледа, купова... Имају посластичарницу (са баштом) у центру града, као и преко пута тржног центра Крагујевац Плаза. Код тржног центра можете да се паркирате.

Аутор текста и фотографија: Бојана Ј.