Манастир Милешева налази се у непосредној близини Пријепоља, у долини реке Милешевке. Од Београда је удаљен 290 км и може се доћи аутопутем Милош Велики. Пут вас даље води кроз Чачак, Пожегу, Ужице, Златибор, Нову Варош и након 6 км од Пријепоља, долазите пред манастир.
Сам прилаз је веома леп. У даљини ћете прво угледати куполе манастира (које су иначе необично високе за рашки стил), а потом и читав комплекс са конацима и манастирском ризницом.
Манастир је у првој половини XIII века подигао краљ Владислав (син краља Стефана Првовенчаног). И баш као што је његов отац подигао Жичу, а деда Студеницу, тако је и он саградио Милешеву као гробну цркву. Сви поменути манастири изграђени су у рашком стилу који је био карактеристичан за доба Немањића (XII и XIII век).
Архитектура манастира
Као што је караткеристично за рашку архитектонску школу, црква је једнобродна базилика првобитно са једном куполом над централним делом. Тек касније приликом рестаурације, додата је купола и над припратом. Такође, на фотографији се може видети да црква има две бочне, ниске певнице, и две бочне апсиде. Манастирска црква је посвећена Светом Вазнесењу Господњем.
Првобитно је изграђен наос цркве и припрата, а године 1235., манастир Милешева добија још једну припрату. Краљ Владислав је њу дозидао како би ту сахранио свог стрица Саву. Свети Сава је био први српски архиепископ и са својим братом је подигао манастир Жичу (недалеко од Краљева) и у њу сместио седиште српске архиепископије. На свом путу по земљама Истока, Сава се разболео и умро у Трнову (Бугарска) 1236. године. Његово тело је пренето у манастир Милешева годину дана касније и ту је сахрањен у припрати коју је краљ Владислав дозидао.
Милешева тим чином постаје култно место, подиже се углед и иначе поштованом и цењеном манастиру. Манастир постаје место ходочашћа у који долазе бројни верници. То је можда и био разлог због чега су Турци 1594. године однели мошти Светог Саве у Београд и спалили их на Врачару. Тиме су, вероватно, желели да униште култ који је Свети Сава имао у српском народу. Не само да нису успели у томе, него се данас на том месту налази највећи православни храм на Балкану – храм Светог Саве.
У манастиру Милешева је радила једна од првих срских штампарија. Као и други објекти, Милешева је доживела извесна страдања. Турци су конаке спалили, а манастир опљачкали. Постоје неки подаци да је црква опљачкана још једном, крајем XVIII века.
Најважнија обнова је изведена у другој половини XIX века. Тада су подигнути кровови и куполе, дозидана полупорушена апсида. Не може се са сигурношћу тврдити, али чини се да је том приликом цркви нанета и велика штета! Претпоставља се да је порушен зид између наоса и унутрашње прирпате и да је тада срушена композиција Успење Богородице као и део Немањиног портрета. Чињеница је да је унутрашњи простор наоса знатно проширен, али је цркви нанета трајна штета.
Рекли смо да је манастир доживео велика страдања, због чега и не чуди да су фреске делимично чуване. Фреске манастира спадају у ред монументалног сликарства нашег средњег века. Нису очуване ни у првобитном изгледу ни у броју. Празна је купола, празни су сводови и горњи делови зидова.
Међу фрескама највише се истиче Бели анђео – део композиције Мироносице на Христовом гробу. На композицији се види анђео у белом хитону, који показује на празан гроб Исуса Христа, указујући на чудо Христовог васкрсења.
Осим ове композиције, уочавају се и владарски портрети: фигура Стефана Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, краља Радослава итд. Такође, на фрескама се може видети и празник Благовести, затим фреска Младог апостола итд.
Фотографисање унутрашњости је забрањено, али неке од композиција можете погледати овде.
Први сателитски пренос видео сигнала између најстаријег континента и Северне Америке успостављен је 60их година прошлог века, а међу првим кадровима приказана је фреска Белог анђела, због чега је Бели анђео препознат као симбол мира! Фреска се налази у цркви, на јужној страни (у наосу)
Након што завршите обилазак манастира, можете седети у порти на клупицама и једноставно уживати у тишини. Овде се једино могу чути жубор потока и црквена звона. Исто тако, можете изаћи из порте и одмах преко пута се налази сувенирница, а одмах до ње гостионица у којој можете попити кафу, појести нешто слатко, а платити спрам својих могућности. Такође, могуће је преноћити у конацима манастира Милешева.
Контакт телефон за резервацију конака за преноћиште: +38164 800 49 59 или путем мејла milesevakonak@gmail.com
Аутор фотографија: Никола Стојковић
Ја сам Никола. Заљубљеник у путовања, добре књиге и укусну храну. По струци сам мастер туризмолог. Као аутор овог блога и лиценцирани туристички водич, желим да развијем свест људи о значају туристичких кретања, првенствено по Србији. Како би путовали по Европи и свету, потребно је да прво упознамо квалитете наше земље. Поред блога, мој рад можете пратити и на друштвеним мрежама.