Пише: Данијела Ћировић
При помену Крагујевца, нашим људима обично прво падну на памет Шумарице. Тачно је да је овај парк обележио трагичан догађај коме је с правом посвећен читав спомен-комплекс и који и треба да одзвања у савести модерних поколења, али овај град у Шумадији није само то.
Не само што је Крагујевац био престоница Србије пре Београда, већ је овде заседао и први српски парламент, отворен је први суд, гимназија, апотека, прва покривена пијаца у Европи, прво српско позориште, и тако даље, и тако даље.
На само сат и по вожње од Београда стижете до изузетно битног здања за српску историју. Наиме, Стару крагујевачку цркву изградио је кнез Милош Обреновић 1818. године, када је Крагујевац прогласио главним градом Србије. У њеној порти је заседала скупштина све док овде није подигнута и зграда парламента 1859. Треба подсетити да је у истом овом дворишту усвојен и такозвани Сретењски устав 1835. године, који је био изузетно напредан за тадашње европске прилике, и представљао је својеврстан увод у самосталну српску државу.
Престоница је 1841. пресељена у Београд, али је парламент наставио да заседа у Крагујевцу. Овде је 1878. године прочитана и одлука Берлинског конгреса да Србија и званично постаје – независна држава.
Звоник Старе црквеЈош један занимљив детаљ: зграду Скупштине Србије у Београду пројектовао је Јован Илкић, исти архитекта по чијем нацрту је изграђен и звоник Старе цркве у Крагујевцу.
На месту где се некада налазио комплекс двора Милоша Обреновића, данас може да се посети пар здања. Милошев конак је, нажалост, страдао у бомбардовању током Другог светског рата, док је Љубичин, познатији и као Шарени конак, изгорео у пожару. Остао је Михаилов конак, по стилу ближи аустроугарској архитектури, док су претходна два била у балканско-оријенталном маниру.
Но, прави весник оних времена и тадашњег двора јесте такозвани Амиџин конак, који је припадао блиском кнежевом сараднику Сими Милосављевићу – Паштрмцу. Звали су га амиџа (ујак).
Амиџин конакМилош Обреновић је, иначе, рођен у селу Горња Добриња код Пожеге, а, на пример, у оквиру онога шта треба обићи у Чачку можете да свратите и до манастира Никоље, где се Обреновић неко време крио од Турака.
У Крагујевцу је још 1836. постојао Арсенал за поправку оружја, који је касније претворен у фабрику. Арсенал је стајао на истом месту где је отворена Тополивница, чија зграда датира из 1882. године. Управо у овој згради данас можете да обиђете Музеј „Стару ливницу“, који је у саставу фабрике „Застава оружје“ и обухвата 5.500 предмета.
Треба нагласити да је овде била и зграда Чаурнице, где је засијала прва електрична сијалица у Србији.
Стара ливницаОдавде изазите на мост, и то један од два прва камена моста у Србији (оба су на Лепеници у Крагујевцу), изграђена 1923. и 1924. године. Лепеница је у Милошево време још била пловна.
Прва гимназија у Србији основана је 1833. у Крагујевцу и налази се у згради која датира из 1887. године. Крагујевчани ће вам набрајати познате личности из српске историје и културе, које су боравиле у овој школи као ученици или предавачи, али ће вас подсетити и да су Немци 1941. одавде одвели велики број ђака и професора на стрељање.
Прва крагујевачка гимназијаУ непосредној близини налази се и зграда Крагујевачког позоришта. Србија је, наиме, тридесетих година 19. века добила аутономију и право на своје културно-просветне установе. Тада је у Крагујевцу отворено не само позориште, већ су почеле да излазе „Новине Сербске“, прорадио је први српски музеј, библиотека, а основан је и оркестар „Књажевско-српска банда“ под вођством Јожефа Шлезингера.
Централно језгро града красе куће богатих трговаца 19. века, које су грађене у стилу сецесије. На шеталишту ћете видети лепу жуту кућу некадашњег произвођача ракије, на пример. Около се нижу китњасте фасаде других зграда. Свакако не треба да пропустите Регентову кућу из 1887. године мало вишље уз главну улицу, јер овде је 1914. и 1915. боравио Александар Карађорђевић.
Регентова кућаЈош једна битна станица је и Суд, који се сада налази у згради из 1904. године. Испред ћете видети споменик Радомира Путника, такође Крагујевчанина. Обратите пажњу и на Саборну цркву, на хотел „Зеленгору“, један од најстаријих у Србији (1884), или стару кафану „Балкан“.
У Шумарицама се налази Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, а на његовом улазу и Музеј „21. октобар“. Парк чува потресно сећање на овај датум 1941. године када су Немци стрељали око 3.000 грађана, међу којима и много деце, као одмазду за 10 страдалих немачких војника и 26 рањених у бици претходних дана.
Музеј 21. октобарУ Спомен-парку се налази 30 масовних хумки, међу којима су и познати споменици „V/3“ и „Камени спавач“.
И ово није све. Пре него што кренете на пут, обавезно проверите шта видети у Крагујевцу.
Леп поздрав од Данијеле Ћировић, уредника двојезичног блога о путовањима Glimpses of the World. Овако изгледа када дугогодишњи новинар и уредник у штампаним медијима, дописник са Блиског истока, коначно реши да преточи своје искуство и љубав према путовањима – у сопствени сајт. На блогу ћете наћи путописе из Србије, преко којих се странци често информишу о лепотама наше земље, али и материјал из разних крајева света. И то није све, јер текстови полако прерастају и у електронске књиге путописа, туристичке водиче-брошуре и разгледнице, јер ауторка пршти од креативности коју инспиришу управо путовања.
