Пештерско поље

На само 45 километара од Сјенице, налази се Специјални резерват природе Пештерско поље, који се простире на 3.118 хектара. Највиши врх је Тројан са 1.430 метара, док читава Пештерска висораван лежи на висини од око 1.000 метара. Она је највећа овог типа на Балкану и међу највећима у Европи.
Красе је непрегледни брежуљци, на којима лети пасу стада оваца, крава, коња, док сточари бораве у такозваним катунима (без струје и воде). Тешко је замислити да је овде некада била бујна борова шума, јер сада нећете видети готово ниједно стабло. Уместо тога, међутим, простране пашњаке краси 1.230 лековитих трава. Само замислите укус тог млека или чувеног сјеничког сира, који се прави управо у околним селима.

Катуни на Пештеру

Ако се питате шта видети у Сјеници, Пештерску висораван свакако треба да уврстите у план пута. Не само због природних лепота, већ и због занимљивих прича које се шапућу подно заталасаних брда.

Аждаја са три главе

Шта ако вам кажем да је на Пештеру некада живела троглава аждаја? Или да је испод самог Тројана наводно закопано велико благо?
Свакако ћете обићи Пештерско језеро, па се подсетите да се овде крила поменута аждаја. (Ако дођете у мају, заглушиће вас цвркут различитих врста птица, које овде сврате да се окрепе.) Даље обилазите и извор Ђурђевицу. (Занимљиво је да се овде вода никада није заледила, и поред оних тридесетак степени испод нуле готово сваке зиме.) Овде је, кажу, Свети Ђорђе ударио мачем, камен се распукао и потекла је – лековита вода. Срешћете можда и понеког сточара, који и сам има сијасет причица да подели.

Мирна испаша оваца на Пештеру

Насеље на 1.000 метара

И сама Сјеница је специфична. Не само да је по величини трећа општина у Србији, већ се сместила у благој котлини Пештерске висоравни на 980 метара надморске висине. Први пут се помиње у 13. веку и била је место где су трговци плаћали царину на дубровачком путу. Често је остајала одсечена од света због снежних наноса и мећаве.

Манастир Куманица из 14. века

Општину чине становници мешане вероисповести, па ћете тако у центру града наћи и цркву и џамију. Сјеничани се поносе што се недалеко од града налази чувени манастир Куманица из 14. века за који се везују моћи исцељења и излечења, а у самом граду џамија Султан Валиде из 19. века, задужбина мајке султана Абдул Хамида Другог и једина царска џамија у Србији.

Џамија Султан Валиде

И, наравно, видиковац

Четири реке овог краја – Грабовица, Вапа, Јабланица и Увац – чине Сјеничко или Увачко језеро. Ту се налазе они чувени меандри Увца, које морате да видите уживо.
Из Сјенице је лако доћи, јер се до видиковца „Молитва“ (на око 15 километара од града), може стићи колима готово до пар стотина метара од саме терасе. Тај део ћете препешачити преко брдашцета и тек када пут почне да завија низбрдо указаће се неприкосновени Увац пред вама. Видиковац је висок 110 метара. Ако имате среће, и понеки белоглави суп ће пролетети подно вас.

Меандри Увца са видиковца Молитва

Посебна прича у овом крају су и ски-центар „Жари“ са нордијским дисциплинама, или планина Јадовник са 1.734 метра надморске висине одакле пуца поглед све до мора (ако му се врхови отопе, па може да се посети), слапови Сјеничких врела недалеко од града, или укусне пите и колачи локалних домаћица. Но, то све треба сами да видите, па да своје искуство преточито – у сопствену причу.