Пише: Данијела Ћировић
Западна Србија је непресушна инспирација било да су у питању природне лепоте, домаћи специјалитети, гостопримство или пак места која треба обићи. Ако имате времена, запутите се у дуге обиласке и мењајте места боравка од Чачка до Сјенице сваких неколико дана. Ако не, овај кратак списак ће вам помоћи да се бар одлучите за неколико ствари, које морате да урадите у овом делу Србије.
Обилазите Србију, а немате слику са меандрима Увца у позадини? То је више него невероватно, јер кањон ове реке је постао толико познат последњих година, да се просто подразумева као обавезна станица за сваког туристу.
Да бисте видели меандре, треба да се попнете или до видиковца „Молитва“, на око 15 км од Сјенице, или до „Великог врха“, који се налази на супротној обали. Разне локалне агенције нуде обиласке џиповима, неки организују пешачке туре, али нећете погрешити и ако се обратите директно Специјалном парку природе Увац, са чијим ренџерима можете да се провозате Увцем, скокнете до „Ледене пећине“, и успентрате се на 1.200 метара високу терасу „Великог врха“.
Ми горе пописмо и по кафу и ракијицу.
Вероватно је свима већ позната фотографија на којој кроз гране столетног бора пуца поглед на кањон Дрине. Е, па, то вам је поглед са Бањске стене на Тари. (Ништа нестварније не делује ни уживо! Дрина овде има тиркизну боју, као да су је вештачки фарбали у неком већ „фотошопу“.)
Бањска стена је врло приступачна и до ње се може доћи бициклом, пешке или аутом. Налази се на само 10 км од Митровца, а одавде се пружа фантастичан поглед на кањон Дрине, језеро Перућац и подручје Осата у Босни.
Иначе, на Тари ћете наћи више уређених видиковаца, између осталих и Црњесково, Ослушу, Биљешку стену, Сјенич, мада се за све њих и како да до њих дођете, можете распитати у инфо центрима који се налазе у Бајиној Башти, Митровцу и на обали Перућца.
Видиковац Бањска стена на ТариОвчарско-кабларска клисура као предео изузетних одлика, одавно већ привлачи велики број туриста, и то не само због природних одлика, већ и културне баштине. Но, да ли знате да уређеним бициклистичким и пешачким стазама можете да дођете скроз до врха Каблара? Ако нисте у нарочитој форми, аутом можете готово до горе, па још неких 800 метара пешака.
Вредеће сваког корака када са ових 885 метара висине угледате како се Западна Морава мрешка у такозваним укљештеним меандрима и како из шуме са Овчара преко пута, провирује манастир Сретење. Није важно у ком годишњем добу сте се овде задесили, увек ћете остати отврених уста пред сјајним погледом. А увек можете и да се окупате у базену са термалном водом у Овчар Бањи – кад сте већ ту.
Меандри Западне МоравеНа око 25 километара од центра Златибора налази се водопад Гостиље, назван по истоименом селу. Права је посластица за љубитеље природе да виде како се са 20 метара висине стропоштава вода, а онда се у виду бројних каскада, „кадица“ и слапова, спушта скроз до реке Катушнице.
Доживљај није само сам водопад, већ управо живописне каскаде, где се у капљицама уских млазева преламају сунчеви зраци, док их краси јарко зелена боја маховине и растиња. Шеталиште је уређено дуж читавог слива, те је више него пријатно уживати у звуцима жубора и пар степени нижој температури док се спуштате у подножје.
И не заборавите – кажу да испод гостиљских млазева живе ни мање ни више него виле, које својим магијским очима вребају будуће жртве.
Водопад ГостиљеБило где да се нађете у западној Србији, бићете у прилици да пробате комплет-лепињу у локалним ресторанима. Ипак, треба знати да је она потекла из Ужица и да су Ужичани прилично осетљиви на „додатке“ који се у другим крајевима регије у овај специјалитет стављају.
Тако ћете је на Златибору јести са пршутом, на Тари може да буде запечена као прженица, док се понегде појављује и са ћевапима. Међутим, у комплет-лепињу не иде – ништа од овога.
Наиме, лепиња се пресече на пола, намаже кајмаком и јајима, запече, а онда се унутрашњост горњег капка поспе такозваним претопом. Додајте томе јогурт, и ето савршеног доручка за обилажење врлети по западној Србији. (Једино тако и можете да сагорите све оне калорије!)
Чувена комплет лепињаТекст и фотографије: Данијела Ћировић
Леп поздрав од Данијеле Ћировић, уредника двојезичног блога о путовањима Glimpses of the World. Овако изгледа када дугогодишњи новинар и уредник у штампаним медијима, дописник са Блиског истока, коначно реши да преточи своје искуство и љубав према путовањима – у сопствени сајт. На блогу ћете наћи путописе из Србије, преко којих се странци често информишу о лепотама наше земље, али и материјал из разних крајева света. И то није све, јер текстови полако прерастају и у електронске књиге путописа, туристичке водиче-брошуре и разгледнице, јер ауторка пршти од креативности коју инспиришу управо путовања.
