НОВИ САД: О ГРАДУ

Нови Сад је други највећи град у Србији, одмах после престонице. Он је главни град аутономне покрајине Војводина. Смештен је на Дунаву, на граници Бачке и Срема, у подножју Фрушке горе.

Београд и Нови Сад ако мене питате нису нимало слични осим што оба имају тврђаву и што су смештени на реци. Пре свега Београд има много турског утицаја, док је Нови Сад сличнији Земуну, вероватно из разлога јер је на њих више утицаја имала Аустроугарска. Такође, Београд је доста брз и живахан град, док Нови Сад има много спорији, равничарски ритам живота, што је једна од његових великих чари. Иако је по дану спорији, Нови Сад има подједнако добар ноћни живот и провод. По изгледу Нови Сад мене лично највише подсећа на Грац, а неки кажу чак и Марибор. Трећа група га назива српском Атином.

Као и Београд овај град је имао више од једног назива у својој историји: Рачко село/варош, а потом Петроварадински шанац – старо српско име, Неоплантае – латинско име, Újvidék – Мађарско име, Ratzen Stadt и касније Neusatz an der Dona – немачко име, Млада Лоза – бугарско име. Данашње име Нови Сад озваничено је 1. фебруара 1748. едиктом Марије Терезије.

Улица Модене и поглед на торањ католичке цркве

ИСТОРИЈА НОВОГ САДА

Остаци насеља који су пронађени на овом подручју датирају чак 5.000 година пре нове ере. Прво утврђење на овом подручју на десној обали Дунава подигли су Келти, а касније су преовладавали Романи, Хуни, Византијци све док у 6. и 7. веку нису дошла словенска племена. У средњем веку за превласт града борили су се Остроготи, Гепиди, Франци, Авари, Јужни Словени, а најдуже Угари и Турци чији утицаји остају до дана данашњег.

Сремска Каменица и Петроварадин се под тим именим помињу у 13. веку, а тврђаву коју познајемо данас изграђена је за време Хабсбуршке монархије. Обзиром да је Хапсбуршка монархија стриктно забранила православље и насељавање Срба у Петроварадину, Срби су одлучили да граде своје куће насупрот Петроварадина, на левој страни обале Дунава. Тај град се звао Српски град, Рачка варош и Петроварадински шанац који је основан је 1694.године.

Као што је већ поменуто, град добија име Нови Сад званично 1748. године и едиктом Марије Терезије проглашен је за слободан краљевски град. Као такав он брзо цвета на свим пољима, а посебно као трговачки град. Иако и током 18. и 19. века Аустро-Угарска влада овим крајем, Вук Стефановић Караџић у својим списима назвао га је највећом српском заједницом на свету. Он је био економски и политички центар Срба. Био је далеко испред свих других градова.

Петроварадин

Током револуције 1848. до 1849.године Нови Сад је био потпуно разорен када је Угарска војска са Петроварадина бомбардовала Петроварадински шанац. Након револуције округ коме припада Нови Сад, Војводство Србије и Тамишки банат постаје аутономан. Матица српска сели се из Будимпеште у Нови сад. У овом граду је 1863. излазило чак 9 српских листова, док је у Загребу излазило 6, а у Београду само 4. У Новом саду је осовано Српско народно позориште, а поново се формирала и Српска гимназија. Осим политичког Нови сад је био и културни центар Срба.

Након 1. светског рата, Хабсбуршка монархија је капитулирала. Након тога ствара се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Војводина припада Србији као аутономна покрајина, као што је и била под Аустроугарском монархијом. Даље као што знате промене у држави: Социјалистичка Федеративна Република Југославија, која након распада постаје Савезна Република Југославија, потом Србија и Црна Гора, и на крају Република Србија.

Владичански двор и Змај Јовина улица

КАКО СТИЋИ И ГДЕ СЕ СМЕСТИТИ У НОВОМ САДУ

Као што сам и раније писала, свуда по Балкану је најбоље ићи колима, ако мене питате. Мада морам признати да ко воли воз и путује у групи, увек може бити јако занимљива опција. Згодно је и што се из Београда брзо стиже, јер је удаљен свега 90 км.

Што се смештаја тиче уколико желите да будете у самом центру погледајте на интернету станове у околини катедрале јер су ту најлепши погледи. Уколико желите нешто интимнији смештај потражите куће са стране Петроварадина, где су феноменални погледи на Дунав, а смештај и фантастичан чак и за разне прославе.

Црква имена Маријиног познатија као "Катедрала"

НОВИ САД: ЗНАМЕНИТОСТИ

СТАРИ ГРАД

Из Футошке улице поред које је смештен и Футошки парк, наставља се Јеврејска улица. Она носи такав назив, јер је у 18.веку баш ту био Јеврејски кварт где су Јевреји слободно живели, куповали куће и посећивали Синагогу. Свако вече ова улица је затварана да из ње нико није могао ући ни изаћи. Она вас доводи право пред Позоришни трг где је и Српско народно позориште, споменик Светозару Милетићу, Градска кућа, Менратова палата. Након тога стижете пред Цркву имена Маријиног, познатију краће као "Катедрала", која се налази на главном градском тргу – Тргу Слободе. Ту је смештено и градско језгро Новог Сада.

Дунавски парк

Уколико желите у провод скрените у улицу Лазе Телечког. Ако сте ипак ради да шетате и обилазите град, наставите у Змај Јовину улицу која ће вас одвести право пред Владичански двор, споменик Јовану Јовановићу Змају и бунар. Иза су и Саборна црква и Трг Републике. Уколико скренете у Дунавску улицу, она вас води право у Дунавски парк. Баш ту, некада се налазило Дунавско језеро 1911. године, а на крају данашње улице су пристајали чамци. У околини парка се налазе музеји Војводине, граада Новог Сада, Савремен уметности Војводине.

СА ДРУГЕ СТРАНЕ ДУНАВА

Даље вас ова улица води на Београдски кеј, где можете избити на Варадински мост Дуга и потом прећи у Петроварадин где се налази чувена Петроварадинска тврђава одмила звана "Ђава". Као и београдски Калемегдан она има прелепе погледе. Обавезно је проћи ове знаменитости: Београдска капија, Лудвигова капија, Лудвигов баситион, чувени Сат.

Сат на Петроварадинској тврђави

На Петроварадину можете посетити и Официрску плажу, која је смештена одмах поред Жежељевог моста. Са стране града обавезно посетите новосадску плажу Штранд, иза које се налази Лимаски парк. Уколико са плаже пређете преко моста Слободе, наћи ћете се у Каменици и у Каменичком парку испред кога је и Каменичка плажа. Немојте заобићи ни Змајев музеј са ове стране Дунава. Такође недалеко од Штранда налази се Рибарско острво и плажа Шордош.

Уколико имате времена предлажем да направите макар излет до националног парка Фрушка гора или специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадински рит.

Зграда Централног кредитног завода из 1896. године

НОВИ САД: ЗАНИМЉИВОСТИ

• Нови Сад је проглашен за европску престоницу младих 2019. године и европску престоницу културе за 2022. годину.
• Он је дом највећег музичког фестивала у Србији и једном од водећих музичких фестивала у Европи – EXIT фестивал.
• Осим у Београду, Алберт Ајнштајн и Милева Марић провели су чак и више времена у Новом Саду и околини. Разлог је Милевино порекло и породица која потиче баш из овог града. Своја два сина они су крстили у српској православној Николајевској цркви која се налази између Пашићеве и улице Ђуре Јакшића. Репортажа о овом догађају изашла је у локалним новинама Застава 1913. године.
• На почетку данашње улице Светозара Милетића било је постављено погубилиште, такозвани ”стуб срама и казни”.
• Стара железничка станица била је смештена у улици која се из тог разлога данас назива Железничка. Она је некада водила од Главног трга и ”Катедрале” све до улаза у саму станицу. После Другог светског рата, направљени су булевари, улица је скраћена, а станица премештена на место на коме се и данас налази.
• Немачки досељеници су због своје традиције давања назива кућама, даваи називе и кафанама па су тако настали називи ”Код Камиле”, ”Код Беле Лађе”, ”Код пужа”… Куће и кафане нису носиле верски и национални карактер изузев једне куће која се звала ”Код Црног Ђорђа” и Ракоцијеве улице.
• Прва тврђава града звала се Кузум, а под влашћу Византије добија име Петрикон.
• Прва кафана у Новом саду отворена је 1749. године и звала се Турски хан. Две године касније отворена је и кафана Три зеца.
• Прве новине које су штампане у Новом саду и носиле су назив Сербски дневник, и излазиле су 12 година. Новине су имале и књижевни додатак по имену Седмица који је излазио једном седмично.
• Први трамвај био је пуштен у рад 1911. године. У Новом Саду су постојае чак 2 линије: бела и зелена. Бела је ишла од Футошке капије до Темеринске улице, а зелена од Железничке улице до обале Дунава. 1958.године трамвајске линије су, због куповине аутобуса, укинуте.

Централни градски трг, Трг слободе

САВЕТИ

Када идете у Нови Сад обавезно свратите и до Сремских Карловаца. Налазе се на 12 км од Новог Сада. Овај цео град је заправо музеј који чува ризницу српске историје, културе и уметности. На градском тргу Бранка Радичевића видећете предивна стара здања Богословија, Магистрат, Римокатоличка црква Светог Тројства, Богословски семинар, Стефанеум и православна црква светог Николе. Ту је и чувена чесма Четири лава за коју важи легенда да ако попијете воду са ње увек ћете се враћати у овај град. Иза је и прва српска гимназија. Уколико идете до реке, свратите у Пасент где је заиста право уживање на реци.

Такође препоручујем вам да обиђете и Фрушку Гору са њеним велелепним манастирима и интересантним језерима.

УТИСЦИ

Као што сам рекла на почетку, Нови Сад има неки свој посебан ритам, и пружа вам посебан осећај. Као мала сам живела у Новом саду због очевог посла, а касније сам се самовољно враћала у њега у више наврата. Иако је град могуће обићи за пола дана, саветујем неколико дана да одморите душу, мозак и уживате у лепотама овог места.