До Ртња вам колима треба око 2,5 сата вожње (око 210 км је удаљен од Београда). Аутопутем се иде до Параћина, где се искључујете у правцу Зајечара. Успут немојте пропустити да посетите манастир Покрова Пресвете Богородице у месту Лешје, у коме можете направити кратку паузу и уживати у несвакидашњој лепоти овог манастира насталог по угледу на руске. Предлажем вам и излетиште Грза, као још једно од места на која можете успут свратити, а вредна су пажње. У Грзи имате и ресторан "Колиба", у коме обавезно треба пробати танку проју и њихов тањир мезетлука.

Уживајте успут у погледу на снежни Ртањ - као да се налазите у Алпима. Пред сам успон ка Ртњу, имате и неколико паркинга са излетничким клупама, на којима можете предахнути и уживати у погледу. Управо због удаљености од Београда предлажем вам да преспавате бар једну ноћ, јер ћете тако имати времена да бар мало истражите околину и уживате у невероватној природи. У тексту ћете наћи и предлог смештаја у коме смо ми одсели, који Вам топло препоручујем.

Поглед из нашег смештаја

Поздрав са најчуднијег места у Србији!

Сећате се Ртња као "јединог уточишта од апокалипсе", на коме је народ басносновно плаћао смештај, како би се сачувао од "смака света"? Осим прича о енергијама, пирамидама, ванземаљцима, Ртањ је заправо једна од најлепших планина у Србији, коју красе шуме, свеж ваздух, планинска вода, лековите биљке које шире опојне мирисе, фантастичан поглед где год да кренете. Овде расте један од најлепших и најређих цветова на свету - Рамонда, али и биљка од које се прави ртањски чај, познат по лековитим својствима.

Чувени ртањски чај

На фотографијама сам имала прилику да видим како изгледа дочекати излазак сунца на врху Ртња. Ставка за "Бакет" листу! Нажалост, нисам још увек имала прилику да је лично доживим.

Некада давно, Ртањ није био планина, већ дворац са високом кулом, у коме је живео чаробњак, и у који никада нико није крочио. Причало се да се унутра чува благо, које је било жеља сваког мештана, али нису успевали да је остваре. Једног дана је помоћ понудила вештица, која је омађијала чаробњака, да у свој дворац прими најлепшу (али најлукавију) девојку ових крајева. Она је живела у изобиљу, док једног дана није сазнала тајну да ће све изгорети и да ће се из подрума ослободити зла река, ако неки златник нестане. Изнела је злато, али је истог тренутка дворац букнуо, злато се отопило и слило низ кулу, а зла река поче све да гаси и камени. Тако је настао Ртањ, планина-мистерија до данас.

Поглед ка Ртњу

О Ртњу се прича и као о центру ванземаљског живота у свету. Сматра се да пирамида апсорбује негативну енергију и претвара је у благотворну. Мени је интересантна прича о њеним димензијама. Однос дужина кракова је 4:2:1, исти као у разлици надморских висина њихових почетака. Има нагиб страна као пирамида Месеца у Мексику, а углове као Кеопсова пирамида. Случајност или не, процените сами...

Ноћ с погледом на снежне врхове Ртња

Када сам први пут чула за смештај "Ртањска бајка", знала сам да ту морам доћи једног дана. Пружила нам се прилика баш сада, када природа почиње да се буди и када се у ваздуху осећа "мирис" пролећа. Вероватно је "виша ртањска сила" учинила да дођемо овде баш кад треба.

Спаваћа соба у Ртањској бајци

На фотографијама све делује лепо, али овде морате доћи да бисте доживели то гостопримство. Породична атмосфера је само употпуњена прелепим амбијентом, чистоћом, природним лепотама и невероватним погледом на Ртањ, који вас прати чак и док лежите у кревету или доручкујете на сунчаној тераси. Вечера уз залазак сунца је тек посебан доживљај.

Вечера уз залазак сунца

Место је идеално за одмор са децом. Двориште је велико и безбедно је пустити дете да се игра, а ви се за то време ушушкате на љуљашци, гледате у Ртањ и испијате домаће сокове, који се производе на имању. Апартмани су у приземљу, сваки има свој излаз у башту, тако да сте на корак од травњака за дечју игру и невероватног погледа.

Колико се о сваком детаљу води рачуна, јасно ми је било и по начину како смо дочекани - уз кафу, домаће производе (ракију, ликере, сокове), које иначе можете и купити. Да не бисте бринули о исхрани, али и испробали локалне специјалитете, препоручујем да уплатите доручак (350 динара) и касни ручак који се служи око 17х (700 динара - чорба, лепињице, салата, сир, главно јело, колач). Све је домаће, преукусно, разноврсно и обилно.

Домаћа храна у Ртањској бајци

Ако желите у обилазак околине, можете кренути ка Ртњу, у правцу Бора или Зајечара. Ако сте дошли на потпуни одмор, можете овде провести цео дан - у удисању свежег ваздуха, уживању у чарима тимочке кухиње, погледу на Ртањ, жубору оближњег потока и посматрању заласка сунца.

"Светилиште" римских легионара

Било би потпуно чудно да Ртањ, као једна надасве необична планина, у свом саставу нема неко место за које се верује да има чудотворне моћи. Кад смо већ у овом крају, била би штета да смо пропустили да "упијемо" позитивну енергију, коју емитује ово научно доказано енергетски најснажније место на планети.

За ово место се знало још у праисторији, а у доба Римског царства је овде била болница, у коју су довожени римски легионари након што би били повређени у борбама. Прича се да су у овој болници ране зарастале три пута брже него на било ком другом месту, па је управо зато Римско царство изабрало да своје рањенике овде опоравља.

То кажу легенде, а наука даје објашњење да на овом месту зраче три врсте енергије: оргонска, електромагнетна и озонска, које у споју веома лековито утичу на организам. Баш на овом месту, одвијају се непрестане промене енергетских поља. Врх пирамиде упија енергију, а Светилиште "Врело" зрачи позитивну енергију.

Светилиште "Врело"

Међутим, са овом енергијом се није играти... Препоручује се боравак од максимално 20 минута, а да би се постигли најбољи ефекти, то треба поновити и наредног дана, а ако сте у могућности и након две недеље. Деца свих узраста слободно смеју да бораве овде.

Да бисте дошли до овог места, пратите путоказе за хотел "Рамонда". Када прођете поред хотела, наставите право, све до краја пута, где се налази и паркинг. Одмах с пута ћете видети ознаку и улаз у Светилиште. У ово доба још увек има снега и блата, па то имајте у виду. Успут има неколико продаваца домаћих производа, код којих можете купити чувени ртањски чај или један од специјалитета овог краја - домаћи чипс од јабуке.

Предлог излета са Ртња

На препоруку власника смештаја, једно поподне смо одвојили за посету споменика природе "Лазарев кањон". Природа која нас је дочекала је неописиво лепа и необична, као и цела источна Србија.

Лазарев кањон је добар избор за једнодневни излет

Са Ртња вам до овде треба око пола сата вожње, пратећи путоказе ка месту Злот. На самом улазу се налази неколико излетничких клупа, у хладу борова, који шире свој опојни мирис. Међу боровима је смештен ресторан под називом "Злотске пећине", у коме је сигурно прави угођај ручати, јер има неколико терасица на реци, недалеко од бране. Одмах поред ресторана је извор свеже планинске воде, коју можете сипати у флашице које ћете понети да се освежите током шетње. До ресторана се долази преко висећег моста, који је деци посебно занимљив.

На самом почетку пешачке стазе кроз овај споменик природе, налази се Лазарева пећина, најдужа пећина у Србији. Ми је овог пута нисмо посетили због тренутне ситуације, али се надам да ћемо се вратити у овај живописни крај, који се, не без разлога, назива и Мала Швајцарска.

Улаз у Лазареву пећину води преко овог висећег мостића

Овог пута смо одлучили да прошетамо стазом до првог видиковца ка Лазаревом кањону, најдужем кањону источне Србије. Стаза је бетонирана, али у доста лошем стању и у деловима је прилично стрма. Није ми било свеједно и пар пута сам размишљала да ли да се вратимо. Обавезно обујте удобну обућу, намењену за пешачење по мало лошијем терену. До првог видиковца нам је требало око пола сата пешке. Одозго је поглед заиста фасцинантан, а нема ни гужве, тако да можете на миру уживати.

Видиковац и поглед на Лазарев кањон

Одавде можете наставити ка још једном видиковцу, али како смо сазнали, стаза је доста напорна. Стаза је доста захтевнија у односу на прву, посебно са временског аспекта. Може се ићи са водичем, али не мора. Пожељна је планинарска опрема, али не и обавезна. Штапови увек буду корисни, али је стаза обележена и јасна. Тамо је у сваком случају много лепши поглед, јер се јасно види кањон. На првом видиковцу се види само део. Обавезно бирајте леп и сунчан дан, за лепши угођај и невероватне боје природе. Што се тиче дела године када отићи, управо сада је најбоље време, јер је Лазарев кањон највеће станиште поскока у Европи, па кад баш огреје сунце и није паметно шетати се овуда. Ко нема искуства, свакако не би требало да скреће са обележених стаза. Мештани су ми открили једну "тајну". До овог другог видиковца може да се дође и колима, али ако има погон 4x4. Тим истим путем којим може да се дође колима класичним сеоским путем, може се ићи и пешке, дуже се иде, али је успон блажи, за све оне који због деце или неког другог разлога не могу ићи овом стрмијом стазом кроз шуму.

Кладово - мост цара Трајана

Након што смо другог дана боравка на Ртњу напустили смештај, одлучили смо да се ка Београду вратимо преко Кладова (није баш близу и успут, али смо желели да прођемо кроз овај део невероватно лепе источне Србије). Пут је дуг око 150 км и да бисте га прешли требаће вам око сат и 45 минута.

Након правог домаћинског доручка, кренули смо у даље обиласке

Врло је занимљив, јер се пролази долином Црног Тимока, поред Злота, кроз невероватно живописне пределе који се називају и Мала Швајцарска, не без разлога. Пут води ка Зајечару, у коме можете свратити до археолошког налазишта Феликс Ромулијана. Иде се кроз Зајечар, Неготин, све до Кладова, путевима Доњег Подунавља. Када пут изађе на Дунав, затећиће вас невероватан призор, Дунав као море, а ви на корак од границе са Румунијом. То вам чак и роминг приказује, па водите рачуна да искључите интернет, да не бисте направили огроман трошак. Успут се налази и скретање за водопад Бледерија, који такође можете посетити. Пут, иако регионални, у изузетно је добром стању. Путевима римских императора, стижемо у Кладово.

Колима можете прићи до самог моста, али имајте у виду да је толико јак ветар, да ћете једва и фотографију направити. Преко пута ћете видети Румунију и обрисе града Турн Северин. С обзиром на то да је мост одавно порушен, остале су очуване његове основе с обе стране, тако да се данас један део остатака моста налази на српској, а други на румунској страни. Одмах код остатака на нашој страни, налази се једна сувенирница, у којој се продају необични, ручно рађени сувенири.

Остаци некадашњег Трајанвог моста

Изнад моста, на брдашцету, налази се локалитет Понтес, на коме су биле стотине римских војика смештене у логоре, чија је улога била управо одбрана овог грандиозног моста. Иначе, као део напада на Дачане (који су били настањени на територији данашње Румуније), римски цар Трајан је саградио пут од Београда кроз Ђердапску клисуру, управо до места на коме је подигао овај мост на Дунаву. Пут је изграђен 100. године, а крај градње је забележио на плочи коју данас знамо као Трајанова табла, и која се може једино видети ако кренете на крстарење Ђердапском клисуром. Мени је већ дуго ово једна од ставки на "Бакет" листи.

Поглед од кога застаје дах - Велики Казан

Од Кладова смо ка Београду наставили путем који води ка Доњем Милановцу. Када смо прошли Текију, видели смо велики паркинг на Голом брду и одлучили да застанемо. Да нисмо то урадили, јако бисмо погрешили! Затекао нас је поглед буквално као са фотографија из часописа Национална географија. Невероватан и фасцинантан призор, који се не може описати - мора се доживети!

Реч је о видиковцу ка најлепшем и најживописнијем делу Ђердапске клисуре - Великом Казану. Назив Казан је добио јер изгледа као котао у коме вода ври и пени, због великог броја вирова, а око кога су се уздигле окомите стене, градећи природни феномен какав не може да се види на осталом делу тока Дунава, ни код нас, ни у свету. Стене праве природни улаз у клисуру, који се назива "Гвоздена капија". На делу Великог и Малог Казана, Дунав је остварио неколико рекорда - овде је истовремено најшири, најужи и најдубљи на свом току!

Поглед на Ђердапску клисуру

Ако кренете на крстарење овим делом Ђердапске клисуре, имаћете прилику да видите Трајанову таблу, споменик Децебалу, као и манастир Мраконија, врло живописног изгледа, који се налази на румунској страни. Овај манастир ћете видети и са видиковца. Мени делује као украс са намером постављен на самом рубу ове прелепе клисуре. Мислим да бих могла сатима да гледам и одмарам очи овим призором! 

На паркингу се налази неколико уређених излетничких клупа, на којима можете ручати, ако сте понели неку клопу са собом (што вам топло препоручујем). Јединствено место за ручак с погледом, зар не?! Пикник с погледом на Ђердапску клисуру - за мене супер идеја!

Након овог видиковца, желели смо да одемо и до видиковца Ковилово, који се налази у Доњем Милановцу, али нисмо имали времена. На фотографијама делује прелепо. Иначе, да бисте дошли до овог видиковца, скрените код путоказа "Видиковци" или "Капетан Мишин брег". Код Капетан Мишиног брега се налази табла на којој пише "Видиковац Ковилово", али то није место где треба да станете. Продужите само право, путем узбрдо. Након око 3 км се налази нова табла, код које остављате ауто и даље настављате пешке. Како сам прочитала на инфо табли, до видиковца се стиже лаганом пешачком стазом кроз шуму, око 45 минута (око 1,5 км). На видиковцу има излетничких клупа, а поглед је јединствен (бар то могу да закључим по фотографијама и погледу из даљине).

Одавде смо наставили ка Београду. Ако желите успут још негде да свратите, ту вам је Сребрно језеро, а деци ће бити посебно интересантна ергела Љубичево код Пожаревца.

Надам се да сте уживали у причама из источне Србије. Толико тога је остало неистражено у овом прелепом делу наше земље, тако да ћемо се сигурно вратити ускоро. 

Период посете: март 2021. године

Аутор текста и фотографија: Бојана Ј.