Одавно желим да напишем текст о овом предивном месту, а сада се, ево, указала прилика. Заиста је мало места где можете осетити такав мир и спокој, па се са разлогом каже да је манастир Студеница направљен као лађа спасења. Манастир се сматра најзначајнијим делом рашке архитектонске школе која се развијала у време Немањића.
Студеница је иначе је задужбина Стефана Немање. Изграђена је у последњим деценијама XII века и један је од најлепших манастира на територији Србије. Налази се на око 60 км од Краљева у долини реке Ибар, која је позната и под називом долина јоргована. Писао сам вам већ о тој теми и можете се на мом блогу подсетити тог текста.
Моћне зидине окружују манастирски комплекс у оквиру кога се налазе: Краљева црква (црква Светог Јоакима и Ане), црква Светог Николе, остаци цркве Светог Јована, остаци некадашњих конака, Савина библиотека, конаци новијег датума, као и црква Пресвете Богородице.
Богородичина црква заузима централно место. Као своју гробну цркву подигао ју је Стефан Немања у последњим деценијама XII века. Током XIII века црква je осликана, али је у својој историји имала веома тешких дана (опљачкана, нападнута од стране Tурака, страдала у пожару итд). Значајну рестаурацију доживела је током XVI века и ту разлику данас можете видети. Фреске које су настале у XIII веку су светлије, насликане на византијско плавој позадини са златним словима. Са друге стране, фреске настале у XVI веку су насликане на тамнијој плавој позадини са белим словима.
Црква је изграђена од белог радочелог мермера, једнобродна је базилика са масивном куполом над централним делом цркве. Има четири портала која се сматрају најлепшим на подручју Европе.
Због заштите фрески (јер су оне национално благо) у манастиру није дозвољено фотографисање, с тога у овом тексту неће бити слика унутрашњости манастира. Међутим, уколико вас фреске занимају можете отићи на сајт srpskoblago.org и видети фреске многих манастира са територије Србије.
Фреске су добрим делом очуване, а у току је и рестаурација која ће наредних месеци (вероватно и година) потрајати. Најзначајније композиције су: Тајна вечера, Рођење Исуса Христа, Страшни суд, Успење Богородице… У Богородичиној цркви се налазе мошти Светог Симеона, Стефана Првовенчаног, свете Анастасије и краља Радослава.
Касније, у четвртој деценији XIII века, Богородичина црква је доживела неке промене. Краљ Радослав је дозидао спољашњу припрату. Када погледате Богородичину цркву, ова припрата можда мало одудара од амбијента, али да ње није било, неке веома вредне ствари не би данас биле сачуване. У литератури ћете често пронаћи податак да је краљ Радослав сахрањен у овој припрати. Међутим, то није у потпуности тачно. Ктитор, поготово краљ, није могао бити сахрањен у припрати. Његове мошти се налазе у наосу (главном делу цркве) на северној страни. У оквиру припрате се налази један портал и крстионица. Захваљујући овој припрати, ова два дела манастира су данас очувана. У време када је грађена, представљаја је велики грађевински подухват због својих димензија. Грандиозна спољашња припрата у унутрашњости нема стубове, што је представљало велики изазов за време у коме је саграђена.
Манастир Студеница има чак четири портала која доприносе њеном богатом изгледу. Сматрају се најлепшим на територији Европе, а одликују се веома богатом декорацијом, а носе и једну лепу поруку: скоро сви портали симболишу победу добра над злим силама.
Са јужне стране се налази први портал. Са леве стране можете видети животиње које симболишу лошу страну, док са супротне стране можете видети различите цветове које симболишу добру страну. Читаво ово место представља пут од лошег ка добром. Из тог разлога је спољашња припрата најнижа. Затим унутрашња припрата је за један степеник виша, док је главни део цркве још један степеник више у односу на припрату. Када прођете цео тај пут, у олтару вас Исус Христ дочекује раширених руку.
Лево од портала, на 4 м висине од пода се налази студенички сат. Делимично је оштећен, недостаје му игла тако да је изгубио намену, али у мермеру се и данас јасно уочавају подеоци на основу којих се одређивало време.
Други портал се налази са северне стране, али на њему нема декорације. Разлог за то је што овом страном Сунце не пролази. Овде можете видети једино студенички крст у облику сидра, које представља наду. Један је од 27 признатих крстова у свету и ово је практично заштитни знак Студенице. Десно од северног портала, највише око бифоре (црквени прозор са два отвора), се виде остаци пожара који су турци подметнули. Целокупна црква је рестаурирана и том приликом је скинут један слој мермера, тако да данас не можемо са лакоћом видети цртеже које је Свети Сава цртао на северној страни манастирске цркве.
Трећи портал је представљен студеничком трифором (трифора је црквени прозор са три отвора) и по мом мишљењу, ово је најлеши портал манастирске цркве. Као и на првом порталу, са леве стране се налазе животиње које представљају грехове, а у дну се налази лош монах. Насупрот њему, са десне стране се налази добар монах и цветови који симболишу добру страну. У лунети студеничке трифоре се налазе још четири цвета која симболишу елементе од којих је наша планета Земља сачињена: вода, ваздух, ватра и земља. Лево од ових цветова се налази чудовиште које држи вавилонску блудницу, а насупрот њима (десно од цветова) се налази Исус Христ који има тело и главу петла, а змијски реп.
И четврти, последњи портал се налази на прелазу из спољашње припрате у унутрашњу припрату. Нажалост, ову фотографију немам. Када водим групе, обавезно напоменем да је у унутрашњости цркве забрањено фотографисање. Симболика портала је слична као и на претходним, осим што се у лунети налазе Богородица и Арханђели, који су дошли да нас избаве из лошег света (мисли се на грехе) у којем живимо.
Манастир Студеница у свом комплексу има неколико објеката. У оквиру порте можемо видети остатке цркве Светог Јована. Даље можемо видети цкрву Светог Николе, за коју се претпоставља да је изграђена отприлике кад и спољашна припрата Богородичине цркве, због материјала од кога је направљена.
Ова црква је познатија под називом Краљева црква, а посвећена је Јоакиму и Ани. Цркве се углавном називају по заштитнику, али је ова црква познатија по њеном ктитору. Почетком XIV века, ову цркву је изградио краљ Милутин. Фреске су очуване у великој мери, а њима су представљене сцене из живота Исуса Христа и Богородице, али и фреске светаца. У овој цркви се налази фреска Светог Саве која се налази у уџбеницима за основну школу. Такође, на јужној страни се налази ктиторска композиција на којој је представљен краљ Милутин са моделом цркве у руци и његова жена Симонида (знате ли песму Симонида Милана Ракића?).
Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.
(Милан Ракић – Симонида)
Ово је само један део о манастиру… Постоји још много битних и лепих детаља, о којима ћемо другом приликом.
Групне посете манастиру се најављују. Више информација о начину најаве, можете погледати на званичном сајту манастира Студеница.
Ја сам Никола. Заљубљеник у путовања, добре књиге и укусну храну. По струци сам мастер туризмолог. Као аутор овог блога и лиценцирани туристички водич, желим да развијем свест људи о значају туристичких кретања, првенствено по Србији. Како би путовали по Европи и свету, потребно је да прво упознамо квалитете наше земље. Поред блога, мој рад можете пратити и на друштвеним мрежама.