Најстарија војна грађевина средњевековне српске државе Рашке, изграђена је у облику неправилног четвороугла. На њеним широким бедемима од ломљеног камена и кречног малтера налазила се стаза са зупцима по којој су шетали српски владари. У утврђење се улазило кроз западну и јужну капију. У јужном делу налазила се централна кула пречника осам метара, док је главна капија брањена с две куле различитих димензија. Западна капија затворена је у 12. веку, када је Рас постао главно упориште српске државе, и замењена је новом капијом крај главне куле.
Испод утврђења налази се пећински манастир с црквом која чува остатке фресака из 13. века и записе из 16. и 18. века. Верује се да је на овом месту писано чувено „Вуканово јеванђеље”, илустровани рукопис који представља један од најстаријих споменика српске документаристике. Недалеко од Старог Раса, у Пазаришту, пронађени су остаци насеља из два периода. Старије остатке из 14. века одликују куће брвнаре, док млађи остаци потичу из 17. века – када је током турске владавине у насељу изграђено мноштво камених објеката чији се остаци и данас виде на локалитету. Остаци цркве, некрополе и других грађевина указују на то да је на простору Пазаришта већ у 12. веку постојало важно духовно средиште.
Тврђава Стари Рас заједно са средњевековним манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови, и Петровом црквом, уписана је на Унескову листу светске културне баштине, као споменик под заједничким називом Стари Рас са Сопоћанима.