Скупштина града Београда је 26. децембра 2002. одлучила да се период између два значајна догађаја у историји нашега града - од 16. до 19. априла - обележава као манифестација "Дани Београда". Словенско име Београд први пут је поменуто 16. априла 878. у писму папе Јована VIII бугарском кнезу Борису,  а 19. априла 1867. коначно је, пошто је последњи турски командант Али Риза-паша симболично предао кључеве Кнезу Михаилу на Калемегдану,  престала готово троиповековна окупација и Београд поново постао српски град.

Београд је у својој дугој и бурној историји често мењао и имена и господаре. Од трећег века, када је келтско племе Скордисци на ушћу Саве у Дунав основало утврђење Сингидунум, град на "раскшћу светова" освајали су Византинци, Гепиди, Сармати, Источни Готи, Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Турци, Аустријанци, Немци... Сваки од господара давао му је и своје име: Сингедон, Нандор, Фехервар, Нандор Алба, Alba Graeca, Grieschisch Weisenburg, Alba Bulgarica, Таурунум, па до несуђеног имена Prinz Eugenburg које су му наменили Немци 1941. године. Међутим, најдуже траје његово словенско име - Београд. Британска енциклопедија градова бележи да је то град око кога је вођено највише битака, али и град са највише симболичних имена: Брег борбе и славе, Брег за размишљање, Кућа ратова, Мисир Румелије, Кућа слободе, Врата Истока - капија Запада...

Најдуже је Београд био под влашћу Турака: од 1521. до 19. априла 1867. године.  "Ферман о предаји града - записано је у Историји Београда - свечано је обнародован на Калемегдану у присуству српских великодостојника, представника великих сила, српске и турске војске и целокупног београдског грађанства. То је био најсвечанији дан за Београд. Варош је била окићена цвећем и заставама, а пред садашњим позориштем, на Теразијама, у Савамали и на другим местима биле су подигнуте тријумфалне капије. Пошто је прочитан ферман, кнез је пројахао између српске и турске војске и отишао у град, где му је заповедник београдске тврђаве Али Риза-паша на симболичан начин предао кључеве српских градова (поред Београда, уручени су му и кључеви Ужица, Шапца, Смедерева, Кладова и Соко Града). На београдској тврђави поред турске истакнута је била и српска застава, а турског стражара заменио је српски. Последњи одред турске посаде напустио је тврђаву и Београд 24. априла 1867, а сутрадан из Београда је отишао и последњи турски командант - Али Риза-паша. Девет година касније, 1876, са београдске тврђаве скинут је и последњи симбол некадашње окупације - турска застава."

НАГРАДЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Награда града Београда, Награда града Београда за стваралаштво младих и Награда града Београда ''Светислав Стојановић'' се додељују сваке године у априлу, подводом свечаности „Дани Београда“ од 16. до 19. априла.

Награда града Београда додељује се ствараоцима за најведнија достигнућа у Београду у областима: уметност (књижевност и преводно стваралаштво, позориште, филм и радио-телевизијско стваралаштво, ликовно и примењено стваралаштво, визуелни и проширени медији, музичко и музичко-сценско стваралаштво), наука (друштвене и хуманистичке науке, природне и техничке науке и проналазаштво), медицина, архитектура и урбанизам, пољопривреда, новинарство, образовање, спорт, за херојско дело, за дугогодишњи рад и трајан допринос развоју града Београда, као и специјално признање за изузетан допринос у реализацији догађаја од значаја за град Београд.

Награда града Београда за стваралаштво младих додељује се ученицима и студентима за највреднија остварења у научном и уметничком раду.

Награда града Београда ''Светислав Стојановић'' додељује се појединцу и ватрогасној јединици за изузетне резултате остварене у области заштите од пожара на територији града Београда.

Музеј града Београда

Изложба „Пејзажи Београда“, аутор: Јасна Марковић, музејски саветник

У оквиру манифестације Дани Београда, Музеј града Београда је приредио изложбу Пејзажи Београда која ће бити отворена у холу Старог двора. На изложби ће бити представљени пејзажи главног града, настали током прве половине 20. века, на којима су приказани карактеристични делови града: Калемегдан, савско пристаниште, Жарково, Дорћол и Ресник. Међу овим делима налазе се радови неких од најзначајнијих српских сликара, као што су Надежда Петровић, Живорад Настасијевић, Јован Бијелић, Јефто Перић и Миодраг Петровића. Ова изложба представља избор од пет пејзажа из колекције Музеја коју чине 402 пејзажа Београда. Аутор изложбе је Јасна Марковић, музејски саветник Музеја града Београда.

Програм манифестације можете видети овде: http://www.belefcentar.rs/