Србија је добила аутономију у оквиру Отоманске империје тридесетих година 19. века и тада је кнез Милош је почео да честита Нову годину владарима других европских држава. То су према историјским списима убрзо прихватиле остале народне старешине, које су Нову годину почеле да честитају својим поданицима.
У то време, у Крагујевцу, по угледу на западне земље, имућни људи почињу да организују дочек и прославу Нове године, а тај обичај потом је заживео и у свим варошким сталежима. Дочеци Нове године у време кнеза Михаила имали су тачно утврђену процедуру са редоследом игара и били су врло веселе светковине уз богату трпезу. Крајем 80-тих година 19. века у отменијим хотелима као што су били „Таково“ „Гушић“ и „Јадран“ организовани су новогодишњи балови на којима су се поред страних, играле и домаће игре, док jе у варошким кафанама „Талпара“, „Шишко“, „Делиград“ и другим, новогодишњи дочек прерастао у право народно весеље.
За дочек Нове године у Крагујевцу су крајем 19. vека организовани и специјални програми као што су томболе и избор најлепше девојке. Познато је да су се у хотелима пред поноћ продавале крофне. У некој од њих се налазио новчић. Веровало се да ће онага ко пронађе новчић целе године пратити срећа.
Као и данас, Нову годину у 19. и 20. веку велики број Крагујевчана дочекивао је у својим домовима.
Дочек Нове године у Крагујевцу ће и ове године бити организован у градским хотелима, кафанама, ресторанима и кафићима, док ће највећи број житеља негдашње Милошеве престонице и овог пута највеселију ноћ провести у породичном окружењу. На градским трговима биће организовани концерти крагујевачких рок и поп бендова, а највећи број младих окупиће се на Ђачком тргу испред Гимназије.