Међународни фестивал етнолошког филма у Београду обележава 21. годину свог постојања. Ове године ће Фестивал трајати од 11. до 15. октобра и целокупан филмски програм ће бити приказани у кино-сали Етнографског музеја. Као и сваке године, на Фестивалу ће бити представљена најновија светска продукција етнолошких и антрополошких филма. Филмови ће се, према пропозицијама Фестивала, такмичити за четири награде: Гран при Драгослав Антонијевић за најбољи филм Фестивала, најбољи домаћи филм, најбољи страни и најбољи студентски филм.

Селекциона комисија 21. Међународног фестивала етнолошког филма (Анита Панић, ТВ аутор и документариста, Гордана Симоновић-Вељковић, редитељка и мр Милош Матић, антрополог)  погледала је 88 филмова из 25 земаља, од тога 22 филма домаће продукције, 9 студентских филмова и 55 филмова иностране продукције. Према њиховом мишљењу велики број приспелих филмова се може сврстати у антрополошке филмове који описују политички контекст времена у коме живимо и  имају ангажовани карактер у смислу борбе за људска права. Доста је филмова са социјалном тематиком. Проблем емиграције, политичког егзила, проблема геј популације у срединама са изразитом религиозном традицијом и незаштићене деце у афричким земљама честе су теме филмова

Када се размотре етнолошки и антрополошки аспект филмова приспелих на 21. Међународни фестивал етнолошког филма увиђа се да домаћа продукција једним делом тежи подражавању традицијске културе, док, с друге стране, тежи етнографском приказу реалне културе. Сличне тенденције уочавају се и у продукцији земаља у региону. Инострани филмови су тематски и садржајно веома разнолики, што је и разумљиво с обзиром на још увек присутан културни диверзитет култура света. Након детаљног прегледа свих приспелих филмова, селекциона комисија је одлучила да у конкуренцију уврсти три домаца и 17 страних филмова, а у информативну секцију шест домаћих и 9 страних филмова. На програму ће бити и 11 студентских филмова.

У оквиру специјалног програма Фестивала под називом Поезија свадбених ритуала – свадбени обичаји етничких група и племена у Ирану биће приказано шест филмова изразите лепоте и колорита.

Битан сегмент фестивалских дешавања чини презентација Центра за фолклор и културно наследје Смитсонијан. Центар ће представити Џејмс Дојч, кустос Центра.

Биће организована и Радионица из визуелне антропологије  Уочити оно што је битно: Визуелна антропологија у великом граду. Радионицу воде проф.др Нашко Крижнар,  др Слободан Наумовић и Радослав Московлић.

У жељи да подржимо што већи број младих стваралаца и с идејом да се бележење нематеријалног културног наслеђа одомаћи и код млађих генерација, ове године смо уз подрску Телекома организовали конкурс ИД3мин на који су се углавном пријављивали млади људи који су били у обавези да своје кратке филмове, дужине до 3 мин., сниме мобилним телефоном. Последње фестивалске вечери најбољи кратни филмови (према одлуци жирија који су чинили Маја Милош, филмска редитељка, Миња Богавац, драматуршкиња и мр Марко Стојановић, етнолог из Етнографског музеја)  биће емитовани, а биће додељене и 4 вредне награде од којих је једна МТС награда публике.