Ljubaznošcu uredništva, dobio sam priliku da, pod stereotipnim naslovom, podelim sa citaocima naše Internet prezentacije svoja razmišljanja na temu odmora u u državi koja nema more. U daljem tekstu pokušacu da izbegnem zamku autoriteta direktora nacionalne turisticke organizacije i da vašu pažnju usmerim ne na stanje stvari kakvo bih voleo da vidim, vec na situaciju kakva jeste. Drugim recima, trudicu se da u daljem tekstu ne bude politike. Sam naslov "leto u Srbiji" trebalo bi da simboliše nacin na koji smo nekad (stariji bi rekli u srecna vremena) planirali i provodili po pravilu na moru, bilo u "privatnom aranžmanu" ili preko ondašnjih sindikalnih podružnica i retkih putnickih agencija svoje godišnje odmore i raspuste. I danas, ponegde, procitacete slicne naslove "Leto u Bugarskoj...Turskoj... ili Crnoj Gori. Naravno, oni koji letuju na Maldivima, Baliju ili na Fidžiju, nemaju potrebe da se obaveštavaju o aranžmanima na ovakav nacin, niti slogani pod kojima se prodaju takva putovanja lice na onaj cuveni "leto u.." Leto u Srbiji ipak možda predstavlja pocetnu tacku našeg povratka sebi i u ovom slucaju cinjenici da su mnogi od nas možda videli (bilo uživo ili posredstvom televizije) vodopad na Nijagari, a nisu onaj u okolini Depostovca. Dakle, postavlja se pitanje: kanjon Kolorada ili kanjon Drine? Ja mislim da se treba opredeliti za Drinu ne samo zbog cinjenice da je vecini onaj prvi bar za sada teško dostupan. Kad smo vec kod dostupnosti, sigurno ste primetili da doci do kanjona Drine, ili bilo koje druge turisticke destinacije u Srbiji cesto predstavlja logisticki problem po kojem veci deo turisticke ponude Srbije (uz neke izuzetke) može biti okarakterisan kao avanturisticki poduhvat, bar kad su u pitanju putevi, signalizacija ali i još mnogo toga. Slažem se da moja konstatacija da se na tome radi nije uteha nekome ko se našao na neobeleženoj raskrsnici usred nicega ili se satima trucka po necemu što i nije put. Ipak, posmatrajte to i sa vedrije strane. Srbija je toliko lepa da i ako zalutate pronaci cete možda nešto lepše od mesta na koje ste se zaputili, a i uvek cete pronaci nekoga ko ce vas vratiti na pravi put. Preduslov da se odlucite na "leto u Srbiji" je da volite svoju zemlju, a tu vam vec ni ja, niti mnogo bolja turisticka ponuda od postojece, ne mogu pomoci. Ako ne shvatite da je vaša znatiželja (sinonim za turizam) mnogo korisnija od konformizma znaci da ste ovog leta ucinili za sebe nešto više od pukog izlaganja nezdravom suncu na pola kvadrata morske plaže i to na peškiru. Srbija je zemlja jakih emocija, ali i lepih trenutaka i to onih koji nam opstaju u secanju bez ikakvog vidiljivog razloga i povoda, mimo svake logike i veze sa onim što mislimo da je važno u životu. Konacno, Srbija nema more. Nadam se da cemo uskoro odrasti, svi mi zajedno, i shvatiti da za srecu u životu, uspeh na poslu i skladan brak more nije neophodno. Ne okrivljujte našu otadžbinu što nema more. Naša reprezentacija nije trajala krace od jogurta van frižidera na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu u fudbalu zato što patimo od kompleksa zemlje bez mora, vec zato što se nije bavila osnovnom delatnošcu zbog koje se tamo našla: igrala fudbal. Srbija ima otprilike sve što je potrebno coveku da živi i odmara se na savršeno ispunjen nacin, ali more nema. Ne ocekujte to od Srbije, ne zahtevajte to od sebe! Srbija ima velik broj banja. Tvrdite da su neke od njih zapuštene, ali to je zato što vi u njih ne idete. Vi mislite da u banje idu bolesni! Bolesni idu da se lece. Vi idete u banju jer rec banja u slengu oznacava nešto lepo i prijatno. Kod kuce, u kupatilu se tuširate a u banji se banjate. Ako se zaputite na neku od srpskih planina (teško ih je promašiti, gde god se okreneš – brdo) setite se da planina oznacava reljefnu pojavu koju odlikuju usponi, ponegde se teško stiže, nepristupacno je. Na planinu ste pošli upravo zbog toga. Doduše u Srbiji postoji jedna visoravan koju svi smatraju planinom i koja je poznata po velikom broju ugostiteljskih objekata na malom prostoru. Zimus sa pozvao telefonom prijatelja koji je bio tamo. Ushicen posle vremenske prognoze na televiziji pitao sam ga da li zaista tamo pada sneg. Odgovorio mi je da nema pojma jer citav dan sedi u kaficu i igra karte, a prozor nije baš blizu... Nemam ništa protiv, ali onda se ne treba žaliti što na Zlatiboru nema glecera pa da se skijamo u junu mesecu. Kako na spravi na kojoj pišem postoji opcija koja govori o broju slovnih mesta koja je potrošio ovaj tekst a ja ne želim da se isti skracuje, trebalo bi pred kraj, da kao direktor nacionalne turisticke organizacije, napišem nekoliko korisnih slogana koji bi vas, citaoce ovog teksta, privoleli da letujete kod kuce, kako vi mislite, odnosno u Srbiji, što vam ja toplo preporucujem. Naravno, necu to uciniti. Kao što rekoh, i vi ste kao i ja, odavde i vama nije potrebno govoriti kakva je ova, naša, Srbija. Ja samo želim da vas uverim da je tacno sve ono što ste sve ove godine planirali da uradite a niste imali vremena. Želim da vas ohrabrim da se odvažite i priznate sebi i najbližima da u svojoj zemlji niste slucajni turista i da postoji razlog zbog kojeg su naše planine tako lepe, naša jezera tako zavodljiva, što naše reke drugacije mirišu i to što se vi u našim šumama i na našim putevima (ma kakvi oni bili) nikad necete izgubiti. Samo tako cete poceti više da cenite sami sebe i svoje prijatelje, samo tako cete doci do onih lepih trenutaka koji nam banu iz svesti mnogo kasnije i na mestima gde ih najmanje ocekujemo. I da, idite i na more, ali nemojte se kajati što ga Srbija nema. Kako je na moru svi znamo, bili smo tamo više puta. Kako je kod nas, tek treba da saznamo. Nemojte planirati, krenite na put, vec danas!