Многобројни манастири, настали у периоду од 12. до 15. века, представљали су духовна уточишта и расаднике уметности, али и темељна упоришта будућих институција модерног друштва. Током овог раздобља формирана је основа за процват аутохтоне културе, настале спајањем утицаја романичке и готичке уметности у сфери архитектуре и скулптуре, са византијском уметношћу у домену сликарства.
Средњовековну уметност српског поднебља могуће је представити на много начина, али су фреске и камена пластика свакако њен најрепрезентативнији и најречитији вид. Тако је париској публици представљена чувена фреска "Богородица са Христом хранитељем" из Богородице Љевишке. Сликарски програм Дечана је представљен фреском "Свети Ђорђе", Грачанице – ктиторским портретима краља Милутина и краљице Симониде, Сопоћана – фрагментом комозиције "Рођење Христово", а цркве светог Димитрија из комплекса Пећке патријаршије – сценом "Рођење Богородице".
Као материјално сведочанство једног минулог времена, фреске уједно представљају и ванвременски код за разумевање судбине једног народа, његове духовности и идеологије. Осим религиозног аспекта, ове фреске биле су и остале симбол духовне и државне самосталности средњовековне Србије, а данас представљају суштински део српског културног идентитета.
Изложба "Србија, земља фресака", која је први пут реализована 2007. године када је представљена у Стразбуру, а затим у Клагенфурту и Љубљани, биће отворена до 30. јуна, а уједно ће бити и на програму манифестације Ноћ Музеја 15. маја на којој Културни центар Србије редовно учествује.
Уз присуство аутора изложбе, мр Бојана Поповића, управника Галерије фресака у Београду као и директора Народног музеја у Београду, др.Татјане Цвјетићанин,затим бројних угледних званица попут Владимира Величковића, Љубе Поповића, Љубинке Јовановић и других, изложбу је отворио амбасадор Републике Србије у Француској, др. Душан Т. Батаковић.