Отварање изложбе слика Сава Пековића “ Призори тишине” заказано је за понедељак 23. децембра у 19.00 часова у галерији Куће легата, Кнез Михаилова 46, Београд.
“Временски уређени слојеви поседују своју трајну константу. Из њих, кроз њих или на њима пробија и почива згужвана тканина. Бојена више него захваћена бојом, обавља улогу пластичног набора. Умножене изохипсе и сведочанства да се вертикала не да занемарити. Уместо залудног заборава, Пековић вертикалност онога што је некад био јединствени Принцепс сада своди на акт истрајног неразумевања. Тај одозго набачен материјал алузивно сведочи о принципијелним категоријама које није било могуће заборавити или занемарити протоком времена. Променама и другачијим социјалним правилима. Или, оно старозаветно усекло се непорецивом формом у пиктуралну раван емотивних пражњења савременог човека, мењајући перспективу, став и општу оријентацију догађања. И у том текстилном комаду, у тој не увек и одмах приметној чињеници, почива доктринарна и поетичка свест Сава Пековића.” – Др Драган Чихорић
„Свака слика је призор тишине. Ипак, опипљив је то предмет. Потези, боје, линије – последица су многих дана, ако не и многих месеци самоће. Можда би се могло рећи да се човек, са сваким потезом четке, шпахтле, прстију, суочава са делићем те самоће. Ето: једна особа седи сама у атељеу и слика. Без обзира на то говори ли слика о чежњи, срећи, усамљености или радости дружења, она је нужно производ самоће. Уметничка пракса је нешто врло особно, односно, лично. Док радим, стога настојим да избегнем поглед другог, како бих после тог тог раздобља усамљености могао да се пред светом појавим у једном новом обличју. Не говорим о различитости у односу на друге, колико о различитости у односу на себе самог. Говорим о непристајању да увек будем препознат у сагласности са опште прихваћеним критријумима препознавања. Сви ти спољашњи параметри по којима ме препознају, немају у ствари никаквих додирних тачака са мојим личним искуством.
Серија слика „Призори тишине“, састављена је из више делова насталих у одређеном временском периоду, а све укупно је део мог интересовање у које спадају приче о себи (Унутрашњост) 10 вертикала, као изненадно заслепљење које окреће очи према унутрашњости онога који гледа: тежи да се постави као поглед изнутра.Све што покушавам да направим, окренуто је ка говору, тачније језику којем желим да дам ликовни израз. Чини ми се да моје слике, мој рад, не потичу само из уметности, већ се врло често налазе и ван ње. Али такорећи увек, из мог личног искуства.“ - Саво Пековић