Изложба Траг као запис и симбол - Ана Виђен аутора др Рајке Бошковић, у оквиру циклуса "Уметност и личност", скулпторке из колекције Музеја савремене уметности биће отворена 16. децембра у 18.00 часова.

Циклусом изложби „УМЕТНОСТ И ЛИЧНОСТ - скулпторке из колекције МСУ“ разматра се и отвара питање суштинског односа Уметности и Личности.

Уметност као једна од најузвишенијих сфера људског духа несумњиво носи у себи могућност преображаја онога ко се њоме бави. Понирање у свет и смисао уметности отвара неслућене нијансе доживљаја, сагледавања и схватања света ... али и себе саме. У том смислу, уметност је један од начина доласка до себе. А бављење уметношћу, схваћено у најширем смислу, пут је откривања и своје, и уметникове личности.

Четврта у низу студијских изложби посвећених скулпторкама из колекције МСУ у Београду посвећена је уметности Ане Виђен (1931). Траг - као запис виђеног, проживљеног али и оживотвореног (сећања) и траг - као симбол вечите промене, природних мена, трајања и обнављања – доминантна је преокупација и стални подстицај у целокупном стваралаштву Ане Виђен. У свом уметничком опусу од преко шест деценија Виђен истражује дејство природних процеса на саму материју, препознајући у њима могућност за уметнички израз. И то онај у којем је сачувана животност тих природних токова - сада „ухваћених“ и претворених у уметничко дело. Несумњиво под утицајем поднебља из којег је потекла, јадранског окружења, са свим његовим специфичним лепотама (при)морске природе – воде, стена, ветрова и често непредвидивих ћуди временских услова, Ана Виђен ствара облике који „памте“, као и она, све те мене, промене и дешавања...

Уметнички израз Ане Виђен припада оном току у савременој уметности који се може класификовати као апстрактна форма, за који надахнуће налази, као и Барбара Хепњортх, управо у природи морског тла са његовим стеновитим раскошним и специфичним облицима. Скулптуре Ане Виђен су увек са живописним унутрашњим животом и струјањима, која се појављују пођеднако на маси као и на површини. Без обзира на то да ли су рађени у глини, камену или металу, неодступно их одликује пре свега треперење – површине; органски токови – материје; као и унутрашње пулсирање – масе.
Браздама које се таласасто простиру како на самој површини, издвајајући се својом светлом и сјајем у односу на остатак масе, тако и на маси, плитким урезима који као да су настали природним путем, постигнут је утисак дејства природних процеса. У скулптурама има нешто и од сувоће и испуцалости летње припке средоземног сунца, али и мекости и гипкости набујалих водених токова, што је сублимирано у убедљив уметнички исказ.

Скулптуре мишљене и обликоване за јавни простор, како оне реализоване, тако и оне које нису реализоване у трајном материјалу, сведоче о добром осећају за дејствност монументалне скулптуре у слободном простору, увек у дијалогу са окружењем.

На изложби ће поред одабраних скулптура мини-јатурног и галеријског формата, рађених у различитим материјалима – бронзи, камену, теракоти, гипсу, каменини... бити представљене и монументалне скулптуре које су постављене у слободном простору широм Србије (Београду, Аранђеловцу, Врњачкој Бањи и Кикинди), Црне Горе (Подгорици) и Македоније (Прилепу). Кратки филмови о монументалним скулптурама, снимљени дроном, омогућиће посетиоцима изложбе доживљај у њиховој природној величини и на сасвим нов начин.

Током трајања изложбе, поред јавних вођења, биће одржан и циклус предавања Мисао о скулптури (4) који ће одржати аутор циклуса и изложбе др Рајка Бошковић, са посебним гостом за сваку од одабраних тема.

Изложба ће трајати до 2025. године.