Обележавање сто двадесет година од рођења Ота Бихаљи-Мерина представља непосредан повод за организовање изложбе посвећене овом проминентном југословенском интелектуалцу са циљем да се додатно истраже и изнова сагледају његови лик и дело. Изложба је реализована кроз партнерство Музеја савремене уметности у Београду и Музеја наивне и маргиналне уметности, имајући у виду Бихаљи-Меринову истакнуту улогу у промоцији домаће и иностране модерне и наивне уметности и нових уметничких појава, као и његову вишезначну сарадњу са овим институцијама.
Интелектуалац је, можда, реч непрецизна да опише овог врсног ерудиту, неуморног истраживача и путника кроз време, простор, друштва и културе, и тесна да се обујме његове бројне улоге, ангажмани и интересовања, ширина духа и страст за знањем. Сликар, авијатичар, предавач, књижевник, новинар, ратни репортер, уредник и издавач, активан члан Комунистичке партије Југославије и Комунистичке партије Немачке, ликовни критичар, ликовни теоретичар, писац о уметности, уметнички директор, оснивач и члан организационих одбора бројних институција и члан жирија многих престижних домаћих и светских манифестација – све је то био Ото Бихаљи-Мерин.
Подсећања ради, до сада су у Београду биле приређене две изложбе које су за тему имале његов живот и рад, најпре 1976. године у Салону Музеја савремене уметности, а затим 2018. године у Кући легата. И поред чињенице да је публика имала прилику да стекне увиде у изузетно богату животну и професионалну биографију Бихаљи-Мерина, још постоји простор који отвара могућност за даља проучавања и доприносе овој теми. На то упућује лични архив Ота и Лизе Бихаљи-Мерин који обухвата период готово читавог XX века и који до сада, због његове обимности и разноврсности грађе, није било могуће сагледати у целини. У светлу ових чињеница, свеобухватније истраживање постојеће документације као и великог броја спољних архива, библиотека, института, уз разговоре са бројним појединцима, улазак у мрежу познанстава, преломних историјских догађаја и туђе интиме, био је истовремено врло узбудљив, инспиративан али и деликатан и захтеван подухват, у који је био укључен низ истраживача и сарадника.
„Морао сам бити присутан“ је синтагма која се често среће у Бихаљи-Мериновим мемоарским записима, а којом је, пре свега, желео да објасни суштину свог погледа на свет и нагласи потребу за преузимањем иницијативе и активним учешћем у друштвеним збивањима којима је сведочио током турбулентних деценија XX века. У сличном виђењу, професор Јерко Денегри користи израз делатна присутност када описује животни кредо и многоструку личност Ота Бихаљи-Мерина, његову бурну егзистенцију и континуирану презентност у збивањима и директним сусретима и разменама са великим именима из света политике, културе и уметности тога времена, попут Бертолта Брехта, Ане Зегерс, Василија Кандинског, Пола Клеа, Томаса Мана, Жан-Пола Сартра и других.
Изложба је конципирана у два поглавља.
Најпре ће у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића бити представљени резултати истраживачког рада на архиви, док ће у пролеће следеће године, према концепцији др Иване Башичевић Антић, у Музеју савремене уметности бити приказана дела овог уметника, уз тематско-проблемску анализу појава у уметности које су биле у фокусу интересовања Бихаљи-Мерина. На актуелној изложби су издвојене најзначајније станице на његовом животном путу од Земуна, преко Берлина, Париза, Цириха, Мадрида, до Београда, пратећи како хронолошки ток догађаја, тако и специфична нелинеарна кретања Бихаљи-Мерина на релацији уметност – политика – друштво. Кроз мноштво кореспонденције, књига, текстова, интервјуа, телевизијских емисија, уметничких интервенција, предочен је интензитет његових размишљања о бројним феноменима који су га окупирали: наивна уметност, ваневропске цивилизације, веза уметности и науке и правац којим ће се уметност кретати у будућности. Публика ће имати прилику да открије Бихаљи-Мерина и у улози инспиратора и ментора бројним младим ликовним уметницима и писцима, чија сећања су забележена и укључена у изложбену поставку.
Изложбу Ото Бихаљи-Мерин: Морао сам бити присутан треба посматрати као својеврстан водич кроз архивску грађу, као почетак, уводну реч и подстицај за даља откривања и контекстуализације комплексне Бихаљи-Меринове личности и слојевитости позиција и улога које је имао у предратним и поратним историјским приликама, као и друштвено-политичким, културним и уметничким збивањима како у локалним, тако и међународним оквирима. Његов особен теоријски, списатељски рад и приступ који је неретко излазио из академских оквира и канона, често су доносили нетипичне и освежавајуће трансдисциплинарне увиде и поетичке исказе о феноменима, праксама и тенденцијама у ликовној и визуелној уметности.
У припреми је зборник радова истраживача/истраживачица који су из различитих перспектива посматрали познате и мање познате чињенице о животној и уметничкој филозофији Ота Бихаљи-Мерина.
Такође, биће организовани и пратећи говорни програми у оквиру којих ће публика имати прилику да се ближе упозна са Бихаљи-Мериновом „делатном присутношћу“.