Ретроспективна изложба Јована Кратохвила (1924 -1998) приређује се у стотој годишњици уметниковог рођења и довољно протеклог времена његовог одсуства, како би се овај богати и разнородни уметнички опус по први пут целовито сагледао. Народни музеј Србије у петак, 15. новембра у 18.00 часова отвара изложбу са уверењем да је једино изложба истинска прилика за непосредан сусрет, доживљај, разумевање, преиспитивање, резимирање и могуће репозиционирање уметничког завештања Јована Кратохвила.
Поставка изложбе Јован Кратохвил – Композиција 100/24 први пут обједињује његове најзначајније радове из свих стваралачких фаза, који су настајали у времену од четрдесетих до осамдесетих година 20. века. Почев од партизанске уметности и уметности социјалистичког реализма, преко путање ка апстрактном изразу у оквиру социјалистичког естетизма и модернизма, кроз истраживања рада у различитим материјалима, све до пионирских остварења скулптура изведених у прозрачном полиестеру.
Ауторка изложбе, Лидија Хам Миловановић, кустоскиња Збирке југословенске скулптуре Народног музеја Србије, одабрала је укупно 100 експоната, међу којима је доминантна скулптура. Такође, представљене су и Кратохвилове слике, графика и цртеж, уз документарне експонате о јавним споменицима. Имајући у виду да је Јован Кратохвил често своје радове називао Композиција уз дописан редни број у години настанка, и изложбена поставка као нова просторна композиција понела је назив који се надовезује на уметникову праксу.
Одабрани материјал је највећим делом у власништву породице Кратохвил, а уз радове из Народног музеја Србије, у поставку су уврштени и радови из Музеја савремене уметности у Београду, Музеја Југославије, Факултета ликовних уметности, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу, Савремене галерије из Зрењанина, Muzeja Zepter, као и три рада у приватном власништву. У избор експоната су уврштени Кратохвилови амблематски радови, као и селекција остварења која су обележила његове стваралачке фазе од почетака, до радова за које верујемо да представљају последње, истовремено и најинвентивније исходиште његових уметничких трагања.
© Фотографије дела у прилогу: В. Поповић, документација породице Кратохвил.
1. Јама, 1955, брачки камен