У уторак, 05. новембра, Галерија РИМА у свом крагујевачком простору отвара изложбу Николе Велицког под називом Како ми је било на Непалу и зашто нисам отишао. Најновији радови наставак су тематског циклуса који прати визуелну трансформацију главног ликовног субјекта, Пепе, интерпретираног из британске анимиране дечије серије Пепа Прасе. Након изложби Пепа и тачка! (2021)  и Пепа и три тачке… (2023), Велицки се крагујевачкој публици премијерно представља групом радова међу којима се по први пут налазе и слике на платну.

Интуитивно експериментисање различитим техникама, медијима и технологијама Велицки је отпочео линорезима и цртежима великих формата, затим на различитим редимејд објектима и посредством њих, осликавањем зидова ин сити, и наставио сликајући на платну. Увезаност графике, цртежа и слике основна је карактеристика Велицковог стваралачког процеса. „Темељно познајући традиционалне технике графике, Велицки је свестан да сваки рез и испупчење предодређују дело и да раскош̌ отиска зависи од вештине резбарења. Попут трага линореза, уметник тежи да сваку спонтану мрљу, гужвање, неравнину и расцеп сачува као појединачни рез у линолеуму, и сматра их неизоставним ликовним елементима коначног цртежа.“, наводи кустос Галерије РИМА и аутор изложбе, Софија Ж. Миленковић.

Стваралачки процес Николе Велицког одвија се кроз игру, као важан елемент уметности и живота, којој је радост основни покретачки мотив, а хумор њен неизоставни чинилац. Уметник интерпретира живот цртаног јунака у кључу сопствене свакодневице, дајући му лични печат духовитим називима, блиским савременом посматрачу, чиме брише разлику између анимиране Пепине „стварности“ и реалног живота. „Тако бродоградилиште постаје ауто отпад (Ауто отпад за Њагене и пицерија), Пепина пијаца је лоцирана у Панчеву (На бувљаку у Панчеву. Недеља), а посматрач̌ као пети члан породице чека ујутру свој ред за тоалет (Заузет ЊЦ).“, наводи аутор изложбе и закључује „’Уласком’ у платно, посматрач̌ наставља игру коју је уметник започео, као што чине деца гледајући Папу Прасе или ма који други цртани филм и, ако је довољно отворен, забавља се, не питајући о значењским учитавањима и ишчитавањима. Напослетку, као са биоскопског платна, посматрач̌ излази ведар, засигурно насмејан, често збуњен, али увек макар тренутно растерећен.“

Изложба Николе Велицког траје до 05. децембра.