У Музеју примењене уметности у Београду, у периоду од 6. новембра 2024. до 31. јануара 2025. године, одржава се изложба Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму. 

Изложба, чија је ауторка Јелена Пераћ, музејска саветница МПУ, реализује се као део манифестације Активитет: 100 година надреализма, којом Музеј примењене уметности, заједно с Музејом савремене уметности у Београду и Институтом за књижевност и уметност из Београда, учествује у обележавању јубилеја – сто година од  објављивања Манифеста надреализма Андре Бретона (André Breton), који је означио почетак овог покрета.

Убрзо по његовом формирању у Француској, идеје надреализма су се прошириле Европом, а један од првих надреалистичких покрета организован је у Београду, престоници Краљевине Југославије. Иако се организовано деловање београдске групе везује за године од 1929. до 1932. године, оно је, у индивидуалном и колективном облику, постојало пре и после тог периода. Чланови групе су од самих почетака пратили идеје и активност француских надреалиста, а међу њима је убрзо почела да се одвија жива комуникација, кроз размену публикација, преписку и сарадњу. Врхунац колективне активности београдске надреалистичке групе представљало је објављивање алманаха  Немогуће - L´impossibleу мају 1930. године, у коме је публикован манифест, који је потписало тринаест чланова – оснивача групе.

Мада је започео првенствено као литерарни покрет, надреализам се убрзо проширио и у област визуелног. Као и у осталим авангардним покретима, посебно место међу визуелним медијима у којима су надреалисти препознали поље за бројне могућности експериментисања и истраживања, припало је фотографији. Међу првим визуелним делима београдског надреализма управо су фотографије Николе Вуча, аутора који формално није био члан групе, али је у оквиру ње деловао. Фотографска пракса у оквиру београдске надреалистичке групе везује се, поред Вуча, за рад још двојице аутора - Стевана Живадиновића – Вана Бора и Марка Ристића. Њихова фотографска заоставштина - фотографије и фотограми – која се данас чува највећим делом у две музејске институције, Музеју примењене уметности и Музеју савремене уметности у Београду, представљена је на изложби Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму и у каталогу који је прати.

Поред фотографија три аутора из две музејске институције, део изложбе чине и два албума Николе Вуча, у власништву његове ћерке Беке Вучо, као и други артефакти који су у вези с фотографском праксом београдског надреализма. Концепт изложбе употпуњен је савременим уметничким интервенцијама на излозима Главне галерије МПУ, чији су аутори Нина Тодоровић и Борис Бурић.

У складу с надреалистичком праксом подстицања стваралаштва посебно осетљивих група, деце и особа с проблемима менталног здравља, значајан део пратећег програма изложбе биће посвећен овој популацији. Поред изложбе Дечјег октобарског салона „С друге стране стварности“ која ће бити отворена у Музеју примењене уметности до 13. новембра, у галерији „Млади“ биће одржана изложба радова корисника психијатријских услуга удружења „Простор“, под називом „Снови у простору“ (14 – 30. новембар 2024). У току изложбе биће организоване радионице за децу и за одрасле особе, предавања, вођења, разговори, позоришне представе, а Музеј примењене уметности биће домаћин једног дана међународног научног скупа Над/реализмом (1924–2024), који ће се одржати од 27. до 29. новембра 2024. године у Београду, као део манифестације Активитет: 100 година надреализма.