У петак, 18. октобра са почетком у 18.00 часова, у Кабинету графике Народног музеја Србије, отвара се изложба Богић Рисимовић Рисим: Плава линија - Цртежи из збирке Богића Рисимовића Рисима" аутора Катарине Стевлић, кустоса Уметничке галерије „Надежда Петровић“, уз коауторство Јулке Маринковић, музејског саветника.

Велики број цртежа на изложби биће представљен по први путкао јединствена целина. У досадашњим анализама инспиративног Рисимовог уметничког опуса, слике су више пута биле значајан предмет историјско-уметничких истраживања. Цртежи који се односе на његов сценографски рад представљени су на изложби Рисим сценограф 2021. године у Галерији „Рисим“, а његови цртежи за илустрације су тек однедавно предмет стручних истраживања, о чему сведочи и изложба коју ће публика моћи да види у Кабинету графике Народног музеја Србије до 23. фебруара 2025. године.

Богић Рисимовић Рисим припадао је генерацији сликара који су учествовали у стварању нове уметничке сцене, развијајући се и сазревајући упоредо са различитим облицима послератног модернизма српског и југословенског сликарства. Поред слика, Спомен-збирку Богића Рисимовића Рисима чини и преко 800 цртежа, а највећи број њих су илустрације за књиге, часописе и новине (Књижевне новине, Политика, Илустрована Политика, Чачански глас..). Ови цртежи, једноставног поетског и техничког израза, са посебним фокусом на мали број тема које сликар обрађује, одликују се наглашеном линеарношћу, коју повремено подупире примесама бојених слојева, о чему говори и његова песма Плава линија.

Рисим је рођен у Чачку 1926. године. Академију ликовних уметности у Београду завршио је 1949. године у класи професора Михаила Петрова и Ђорђа Андрејевића Куна. Излагао је на преко двадесет самосталних и великом броју групних изложби у земљи и иностранству. Поред сликарства успешно се бавио филмском сценографијом за филмове Пурише Ђорђевића, илустрацијама у дневним новинама, листовима, часописима и књигама, писао поезију и текстове о уметности. Предавао је на Катедри цртања и сликања на Факултету примењених уметности у Београду. Добитник је неколико награда за уметност и културу, међу којима су Политикина „Награда Владислав Рибникар за велико достигнуће у ликовној уметности“ (1958), „Златна арена“ за сценографију филма „Бициклисти“ Пурише Ђорђевића на 17. фестивалу југословенског играног филма у Пули (1970), Награда града Чачка (1972), Специјална награда на Трећем интернационалном пролeћном салону у Лозани (1981), Октобарска награда града Београда за ликовну уметност (1984). Умро је 1986. године у Београду. Неколико година по Рисимовој смрти његова породица је Скупштини општине Чачак, односно Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ поклонила 40 слика, преко 800 цртежа, скица, илустрација, литерарну заоставштину и архивску грађу, са намером да то буде основа за уметников легат.