У четвртак 10. октобра од 19.00 часова Галерија РИМА отвара изложбу Радована Крагуља (1936-2022) у свом београдском простору. Крагуљев стилски и медијски сложен опусу, којим је уметник тематизовао однос човека према домаћим животињама и кроз њега адресирао човеково отуђење од природе у савременом потрошачком друштву – представљен је сликама, сликама-објектима и асамблажима насталим између 1978. и 2014. године. 

Главнина поставке посвећена је апстрактним радовима насталим током друге половине осамдесетих година и у последњој деценији 20. века за које је уметник визуелну инспирацију пронашао у шарама кравље коже – јединственом белегу краве као домаће животиње која је била најзаступљенији мотив његовог стваралаштва и чија је трагична судбина у високо индустријализованој производњи хране остала до данас показатељ свирепе хуманоцентричности савремене цивилизације. Значајан део изложбе представљају радови – асамблажи и слике - настали током Крагуљевог резиденцијалног боравка у Омахи (Небраска, САД) 1988. године, а премијерно представљени на његовој великој самосталној изложби у Музеју модерне уметности града Париза 1989. године. Након више од деценије критичког реализма којим је уметник из позиције посматрача анализирао човека спрам краве заточене у беживотним просторима за прехрану и узгој, уметник је у овим радовима заузео другачију позицију. „Крагуљ своје слике увлачи у крављу кожу, свој отисак прста замењује непоновљивим обликом кравље флеке - сопствени уметнички идентитет наставља да развија под знаком краве“, објашњава Невена Мартиновић, кустоскиња Галерије РИМА и ауторка текста у изложбеном каталогу.

Кроз радове међу којима су асамблажи са одевним предметима осликаним крављим шарама, монументални полиптих или слике и слике-објекти изведени различитим техникама, мотив са кравље коже прераста у микрокосмичку и макрокосмичку мапу света - од ћелије до звезда. У исто време, уметник овим радовима исписује имагинарну картографију онтолошког граничног појаса између онога што је човек и што конституише животињу, одбацујући картезијанску прецизну подељеност између човека као мислећег бића и животиње као бездушне „живе машине“ која је свој врхунац достигла у постиндустријској цивилизацији која животињу деградира до сировинског материјала или пуке производне јединице. Насупрот томе, Крагуљеви радови у којима се мноштво особених мрља међусобно преплиће, умножава и неограничено простире, представљају мапе деридовских разуђених и променљивих граница, флуидних и немогућих за објективизацију.

„Однос према животињи као парадигма човековог поимања себе и света одувек је антиципирао однос према другом човеку, према ономе који се из ма ког разлога поима као ’друго’. Стога није случајно што је Крагуљ, као и многи кључни мислиоци његовог времена, савремене сточне фарме поредио са концентрационим логорима, а масовно убијање домаћих животиња („уништавање сточног фонда“) поистоветио са геноцидом. Отуда је Крагуљева целокупна стварачка пракса била заправо уметников надахнути прилог борби за један нови хуманизам, за корениту промену човека, на индивидуалном и колективном нивоу.“, закључује се у каталогу изложбе која је за публику отворена до 16. новембра.