У Музеју примењене уметности, у присуству угледних гостију и бројне публике, свечано је отворена Изложба плаката створених за Олимпијске игре у Сарајеву: 40 година после. Изложба је организована у сарадњи Амбасаде Босне и Херцеговине, колекционара Midcentury Belgrade и Музеја примењене уметности. Поставку чини 35 оригиналних плаката креираних на тему ЗОИ ′84, изузетне уметничке, колекционарске и историјске вредности.
XIV Зимске олимпијске игре Сарајево 1984. биле су јединствене по много чему: то су биле прве Игре на Балкану након првих у модерном добу у Атини, прве зимске Игре одржане у једној социјалистичкој земљи и на говорном подручју словенских језика, и што је веома значајно, без обзира на хладноратовске тензије, на њима није било бојкота ни са једне стране гвоздене завесе. Међутим, постале су једнако познате и по свом доприносу примењеној уметности, кроз комплетан графички материјал који је креиран у славу и са циљем промоције Игара.
У поздравној речи, директорка МПУ, историчарка уметности Биљана Јотић је позвала присутне да се присете атмосфере Сарајева од пре четири деценије, коју је, поред спортских и такмичарских дешавања, обележило уметничко стваралаштво. Подсетила је да је оно настало са циљем да се дух Олимпијаде пренесе у визелну сферу, што је остварено захваљујући организационом тиму који су чинила призната имена попут професора Карамехмедовића, Мујазиновића, Бербера и других. О угледу и значају организационог тима, најбоље сведоче уметници који су се одазвали позиву и обликовали визију у свом духу, што видимо у радовима Вазарелија, Хамагучија, Ворхола, Мура, Пистолета, награђиваној серији плаката професора Исмара Мујезиновића, и у низу других, изузетних дела. Уз жељу да и будући јубилеји Игара преносе племените поруке и дух времена у којем су настали, Јотић се захвалила свим учесницима и партнерима пројекта.
Виши кустос Збирке савремене примењене уметности и дизајна, Слободан Јовановић, је скренуо пажњу на чињеницу да је за потребе кандидатуре Сарајева за организацију игара, Олимпијски комитет Југославије ангажовао Бранка Бачановића да направи промотивни каталог 1978. године. „На насловници каталога, он је спојио графичка решења Драгана С. Стефановића за промотивни плакат и Мирослава Рока Антонића, који је осмислио Пахуљу, логотип Олимпијских игара у Сарајеву. Након добијања кандидатуре, формира се Комисија за дизајн у чијем саставу су чувени ликовни уметници и дизајнери. Комисија је формирала радну групу, на чијем челу је био Младен Колобарић, која прави Приручник за израду графичких стандарда, у оквиру којег су Чедомир Костовић и Бачановић извели редизајн логотипа. На изложби је приказан Костовићев официјални плакат за игре, на којем је у 3д техници приказана Пахуља са олимпијским круговима. Јоже Тробец је осмислио Вучка, маскоту игара. Срђан Кокоруш је ангажован да направи плакате, па је тако представио и Вучка у различитим дисциплинама. Београдски дизајнер и архитекта Радомир Вуковић је осмислио чувени систем пиктограма олимпијских дисциплина. Мноштво других уметника је учествовало у различитим сферама дизајна – костим, сценографија, акредитације, дипломе, поштанске марке, итд“, истакао је, између осталог, Јовановић.
Дина Јаневски Фарчић, оснивач Midcentury Belgrade, колекционара који су сакупили изложене плакате и иницирали изложбу,закључила je да, заиста ретко која манифестација и мало који од градова домаћина, може да се похвали таквом групом стваралаца и радова као што је био случај са Сарајевом ′84. Представљена колекција је настајала годинама, стрпљивим трагањем и сакупљањем плаката у окружењу и широм света. Четрдесет година касније, та дела су једнако актуелна, релевантна и вредна, због чега су колекционари и имали жељу да их сакупе, сачувају и изложе јавности, као драгоцено наслеђе града Сарајева, ЗОИ ′84, али и свих нас на овим просторима. Дина Јаневски Фарчић се такође захвалила свим партнерима у организацији изложбе, нарочито истакавши ентузијазам и несебичну подршку Селме Стојановић, министра-саветника за културу из Амбасаде Босне и Херцеговине у Београду.
Његова екселенција, амбасадор Босне и Херцеговине, др Александар Врањеш, изразио je посебно задовољство што је изложба плаката који су обележили Олимпијаду у Сарајеву по први пут пред београдском публиком управо у години јубилеја сарајевских игара, у лету које још одише свеприсутним спорским духом. Захваливши се сарадницима на пројекту и публици на великом интересовању, Његова екселенција, господин Врањеш, прогласио је изложбу отвореном.
Изложба се може посетити до 23. септембра, од 11.00 до 19.00 часова, сваким даном осим недеље, у Галерији Анастас Јовановић, на првом спрату Музеја примењене уметности.
Фотографија: Драгана Удовичић