У четвртак 29. августа у 20.00 сати, у Официрском дому је отварање изложбе „100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево“ поводом обележавања 60 година одржавања Колоније.
Изложба је концепцијски осмишљена тако да прати хронолошки след трајања Колоније илуструјући њене основне карактеристике - југословенски и међународни карактер, отвореност за уметнике различитих вокација и стилских опредељења. Изложба ће бити реализована кроз две поставке, од којих прва подрзаумева дела настала до 1994. године док ће друга поставка почивати на делима из последњих тридесет година и трајаће у периоду од 19. септембра до 10. октобра. Аутор изложбе је Милица Тодоровић, музејски саветник.
Изложба пружа увид и у рецентна кретања у уметности на нашим просторима од шездесетих година прошлог века до данас, односно од енформела, ониричног и метафизичког сликарства, нове фигурације, различитих ретро стилова осамдесетих и постмодерних тенденција, до новог поимања класичне слике и електронске слике односно видеа, будући да су учесници Ликовне колоније Сићево били протагониски и актери бројних паралелно егзистирајућих праваца и стилова.
Идеја наше познате српске сликарке Надежде Петровић о окупљању уметника у Сићеву која је реализована 1905. године у оквиру Прве југословенске уметничке колоније, обновљена је 1964. године на иницијативу Друштва ликовних уметника Ниша, оснивањем Ликовне колоније Сићево. У тренутку када је установљена Сићевачка колонија је била прва ликовна колонија на територији централне Србије, данас је то респектабилна и најдуговечнија ликовна манифестација града Ниша, високо поштована у уметничком свету.
Ликовна колонија Сићево је најпре била југословенског карактера, од 1982. године званично је постала међународна манифестација, мада је позивање уметника из иностранства постала редовна пракса од почетка деведесетих година XX века. У раду Сићевачке колоније до сада је учество укупно 545 уметника, свакако најбројнији су били уметници из Србије (285), самог Ниша (80), бивших југословенских република (70) док је из многих европских и из земаља са других контунената учествовало 110 уметника.
Сходно паралели са Првом југословенском уметничком колонијом чији је истакнути члан био вајар Иван Мештровић и Ликовна колонија Сићево је од оснивања била отворена за не само за сликаре већ и за вајаре и графичаре што је разликовало од тадашњих колонија које су биле искључиво сликарске (Илок, Сента, Ечка, Почитељ) или вајарске (Порторож, Дечани, Прилеп).
Захваљујући Ликовној колонији Сићево формиран је импозантан фонд који тренутно има тачно 1000 уметничких дела од којих се 88 чува у Народном музеју у Нишу а 912 у колекцији Галерије савремене ликовне уметности, обзиром да Галерија од свог оснивања (1970 године) води све послове реализације Колоније. Фонд Ликовне колоније „Сићево“ је обимна, аутентична и по својим историјским и уметничким особеностима изузетно вредна збирка савремене уметности.
Иако организатори Колоније никада нису условљавали и ограничавали уметнике у погледу избора тема и мотива велики број аутора је својим делом непосредно реаговао на средину у којој је стварао, било да су за властити инспиративни мимезиз користили историјско и културно-уметничко наслеђа овог краја или сам природни амбијент односно пејзаже јединствене и непоновљиве Сићевачке клисуре. Транспоновање у говор ликовних елемената виталистичке снаге моћне природе био је изазов коме многи уметници нису одолели приступајући му на инвентиван начин а поштујући лични уметнички субјективитет. Свакако да има и аутора чија се дела настала у Сићеву не наслањају на непосредне рефлексије средине, већ су део њихове тадашње или доминантне тематске преокупације усмерене ка критици и анализи друштвене стварности, социјалне и економске политике или психологији личности.
Изложба 100 од 1000 дела из фонда Ликовне колоније Сићево садржи дела уметника широког генерацијског распона од Ивана Табаковића и Михаила Петрова преко генерације Миодрага Протића, Ксеније Дивјак, Миће Поповића, Бошка Карановића, Бате Михаиловића, Стојана Ћелића, Леонида Шејке до свих потоњих генерација и данас активних уметника. Иако изложба почива само на једној десетини дела из фонда Сићевачке колоније верујемо да пружа адекватан увид у вредност фонда, њоме обележавамо шездесетогодишњицу трајања Колоније али и подсећамо да ово непроцењиво благо још увек нема услова за сталну презентацију.